Трифуновића кућа данас. Необично ужичко здање на Тргу Светога Саве, с једне стране строга сецесија фасаде са маскеронима женских глава, јединствен пример у Ужицу, а са друге први ужички весео мурал младих ужичких сликара.
Од 1923. до 1941 у овој кући је живела лекарска породица Гутман, све док је окупатор није запосео. Доктор Иро Гутман је дошао у Србију 1916. године као лекар аустроугарске окупаторске војске и распоређен у њихову команду у Чајетини. “За њега није постојала разлика између аустриског војника и златиборског сељака, које је лечио по забаченим колибама и бесплатно им давао лекове.” Тада је др. Иро заволео овај наш спонтани ерски народ. После рата, са својом женом Фридом, такође лекаром, вратио се у Србију, из Чајетине су прешли у Ужице и радили до 1941. године. Др. Иро је тада заробљен као санитетски капетан југословенске војске. Др. Фрида је била је лекар партизанске болнице у Ужицу, а касније, као санитески поручник НОВ, погинула је код Босанског Петровца 1944. године. Др. Иро је провео рат по немачким логорима, умро је по повратку из заробљеништава 1945. године. У рату је, као борац НОВ погинула и старија кћер Гутманових, студенткиња Вита.
Било је то 1938. година. У ужичку Гимназију за професора је дошао комуниста Вењамин Марковић, касније члан ОК КПЈ за Ужице. Кућа преко пута учитељске школе данас основне школе, где је становала лекарска породице Гутман, постало је главно састајалиште професора сличног опредељења. Једна од учесница тих дневних и ноћних седељки, професор Блага Гошовић, записала је у својим сећањима: “Они (Гутманови) су били нека врста заштитника нас самаца. Ако смо боловали, лечили су нас и неговали бесплатно”.
У кући Гутманових све се више помагала комунистичка идеја. 1939. године у њиховој кући илегално борави студент комунист Гојко Гошовић, иначе Благин брат. Он се ту склонио да би избегао хапшење у Београду. Тада врши утицај на старију кћер Гутманових, Виту, која почиње све више да се укључује у скојевску организацију међу средњошколском омладином. Почела је у кућу да доноси комунистичку литературу и да доводи на разговор руководиоце месне илегалне скојевске организације. Било како било, углавном, породица Гутман је била веома омиљена тада у Ужицу, нарочито међу ученицима Учитељске школе. Многе ђака ове школе, која им је била преко пута куће, су помагали у обући, храни и набавци књига… Многе од њих су Гутманови издржавали за време четворогодишњег и петогодишњег школовања.
Приближавање рата Балкану уносио је оправдан немир у породицу др. Ира Гутмана. Његов полубрат Елијас Лудмерер, који је живео у Њујорку, послао му је самоинцијативно, крајем 1940, све документе за исељење у САД. Др Иро је одбио понуду речима: “Не желим бити дезертер из своје домовине”. Када је др. Иро Гутман депортован у заробљеништво, његова жена др. Фрида је са својим ћеркама, тринестогодишњом Оливером и осамнестогодишњом Витом, остала у Ужицу. Старија Вита је, уз велики ризик али и свесрдну помоћ професора ужичке гимназије, успела да са одличним оценама да све писмене испите на матури од 19. до 23. јуна. Ђацима љотићевски орјентисаним Вита је била трн у оку… На антисемитску доставу, окупатор шаље жандармерију да је ухапси за време полагања матуре. Нису успели, јер су је наставници извели на споредан улаз кад је патрола улазила у школу. А онда током ноћи, у кућу где су живели Гутманови, упало је шест жеџандарма кроз прозор, а шест је ушло на капију. Ухапсили су Виту као комунисту… У затвору је задржано десетак ухапшених од којих осам матураната ужичке Гимназије, међу којима је била и Вита Гутман, један професор, а од грађана шеф радње сингерових машина…
За дугачким столом седела је иследна комисије Комисија пита Виту:
– Како се зовеш?
– Вита Гутман.
– Шта си по народности?”
– Српкиња.
Њеним одговором иследник је био страшно револтиран; бацивши перо почео је да лупа шаком о сто и поново је упитао за име, презиме и народност. Вита је одговарала да се зове Вита Гутман, по народности Српкиња. На то је иследник, подигнувши тон, иронично рекао Вита Гутман је чисто јеврејско име и презиме и према томе ти си Јеврејка, а не Српкиња.
Вита Гутман, сасвим сталожено, на то узвратила: „Ја српски говорим, српски пишем, осећам и мислим, свршила сам српску основну школу и српску гимназију у Ужицу и припадала сам црквеном хору српске православне цркве. Према томе сам Српкиња и тако пишите, у противном, нећу потписати записник”.
Тог истога дана када је Вита саслушавана, окупаторска власт одузела им је стан у Трифуновића кући за потребе оружаних снага и наредила да се Фрида са млађом ћерком Оливером смести на Златибору, где се налазио сабирни центар за Јевреје, ради слања у логор. Свестан да се тиме угрожава безбедност, па и живот породице, представници Ужичана су отишли у немачку команду са молбом да се у дом испод Поре једног од Ужичана где је живео са женом и петоро деце, смести Фрида са децом. Молбу су подржали и Андрија Мирковић и његов зет Лаутнер, као и још доста утицајних Ужичана, па су Немци прихватили. Ипак су окупаторске патроле честим ноћним упадима узнемиравали обе породице. Вита Гутман, науружана знањем немачког и француског језика, из угледне лекарске грађанске поредице, радила је у оквиру скојевског актива на Пори. На састанке је доносила шапирографисане примерке билтена Врховног штаба. Др Фриди, је као Јеврејки, забрањена свака лекарска пракса. Вита је редовно слала санитетски материјал у Ужички партизански одред…
