Са брда Доварје изнад Ужица, Пилот Калчо је обавио први пробни лет једрилицом напрвљеном у радионици Ђорђа Поповића на Царини, спустивши се у равницу Крчагова (1935), баш на место где су се повремено одржавале коњичке трке клуба “Књаз Михаило”. Касније је ту пробано још једрилица. Један од летова с Доварја до у Крчагово, тачније тренутак када је једрилица слетела, забележио је ужички хронолог са фотоапаратом, Илија Лазић. Предходно је ту снимао трке. Обе фотографије је подмладио бојом Зоран Домановић.
У ужичкој гимназији основан је школске 1935/36. “подмладак Аеро клуба”, чији су водећи чланови били Бошко Видаковић, Драгослав Симић, Јанко Василић, Раде Терзић (син најславнијег ужичког боема Симе Терзића) и др. На почетку рада није се имало, зато се рад друштва у прво време сводио на излете, највише у Краљево, где су чланови имали прилику да упознају фабрику авиона и аеродром. Доста су читали и дискутовали о чланцима из часописа “Наша крила” и слично. Нешто касније, 1937. године, основана је и једриличарка група “Стрела”, а за њеног стручног руководиоца је именован Илија Кондић, туристички пилот. Кондић је рођен у Ужицу 1918, пилот и једриличар, био је велики заљубљеник у ваздухопловство и ужичка позната личност. Учествовао је у Априлском рату 1941. У околини Чачка, грешком наше противавионске одбране, срушен је његов авион, типа “Потез 25”. Од својих средстава чланови “Подмладака” су израдили 23 макете авиона и једрилица које су могле да лете. Направљена је и једна једрилица (клизач “Цеглинг”), а од 30 чланова друштва организоване су две групе у обуци летења. У школској 1939/40 години свака од ових група извршила је 15 пробних летова у оквиру припреме за испите, а 10 чланова је било предвиђено да током ферија оде на Златибор у једриличарку школу на усавршавање. Занимљиво је да се ниједан од чланова, са којима сам у животу имао прилике да разговарам, не сећају да их је учио Илија Кондић, већ су говорили да је обуку вршио Михајло Грбић Калчо.
Истовремено, када је Калчо предложио Ђоку Поповићу да изради једрилицу, предложио је и да оснују Аеро-клуб “Златибор”. Тако заједно са Илијом Кадићем, Мићом Пржуљовићем и другима оснивају аеро клуб. Вођа је био Калчо, а секретар Божидар Бошковић Киш, књиговођа Ткачнице. Штампа је забележила: “Једрилицу најновијег типа израдила је једриличарка група “Златибор” у Ужицу. Група броји 40 младих и вредних чланова. Крштење једрилице обавиће се на пролеће, а одмах ће затим почети вежбање у летењу. За техничког учитеља изабран је г. Михајло Грбић, резерни авијатичарски потпоручник, пилот ловац и јериличар. Једрилица је израђена у фабрици Ј. Шојта и Ђ. Поповића у Ужицу.”
Може се закључити да је гимназијски Аеро-клуб био уско повезан са Аеро-клубом “Златибор”. Остало је забележено да су се у тој сарадњи нарочито истицали Саво Захарић, Бошко Видаковић, Звонимир Дугоњић, Чедо Алексић, Татомир Ристовић, Јанко Василић…
У годишњаку југословенског ваздухопловства 1936. као што пише у “Политици” од 21. јануара 1935. године, на 14. страни у рубрици “Кроз нашу земљу”, налази се извештај о раду Обласног одбора Краљево (који обухвата и ужички крај), у коме се каже: “У Ужицу постоји једриличарка група која је прошле године летела са својом школском једрилицом, а израђена је и друга једрилица типа X-17, која за наше младо једриличарство значи велику добит”. С тим у вези постоји податак да је Академски Аеро-клуб набавио од једриличарке групе Златибор једрилицу типа “Хитлер 17”, која је друга по реду израђена њихова једрилица. Ово потврђује и једна фотографија с Краљеве воде, на чијем репу је написано – “Златибор”. Занимљиво је да се једном приликом 1938. године, наставник Волф слупао са “Хитлером” приликом пробног лета због грешке у монтажи, јер су једрилице често из разних разлога склапане и расклапане.
