Филмови у мају у биоскопу Затибор: “Наполеонов официр”, “Љубав и мода”, “Покладан уторак”, “Четири стотине удараца”, “Велика земља”, “Стари Жућа”, “Пико”, “У 3,10 у Јуму”, “Боље је умрети”. У Дому ЈНА: “Португалске праље”, “Смем ли те звати мајком“, “Вила зла”, “Серијожа”, “Метална звезда”, “Састанак са Ђаволом”, “Бернадин”, “Сестре” .
Петнаест година после капитулације Хитлерове Немачке, рат је у југословенским биоскопима још трајао. У Ужицу су биле ретке породице које су се целе провукле кроз ратна страдања. Ипак филмови о јуначкој борби партизана, ма колико били потресни, Ужичанима су се попели на главу. После Титове свађе са Стаљином, Америка је почела да нам намигује, покварено показујући кроз своје холивудске филмове раскош капитализма… Све се те 1960. године када је снимљена лимунада са Бебом Лончар у главној улози, наместило за успех филма филма “Љубав и мода”. Био је то први социјалистички блокбастер и изазвао је праву револуцију у понашању и облачењу младих и у Ужицу, који су били сити филмова о рату и партизанима. Други филм који је тада одушевио ужичку публику био је филм “Стари Жућа”.
Први мај је свечано прослављен. У Ужицу је почело предпразнично славље још крајем априла: “У свим школама и предузећима је одржан низ културно спорких приредби и такмичења. Град је био у свечаном руху. Безброј државних и партијских застава, вијорило се изнад улица, а излози и балкони били су украшени цвећем и сликама Тита. Уочи Првога маја улица Маршала Тита и Трг партизана блештали су од светлости многобројних сијалица. Више хиљада грађана се окупило за време извођења ватромета. Сутрадан су радни колективи у групама пристизали у Аду, познато место по првомајским прославама од више деценија. Хиљаде грађана Титовог Ужица провело је цело пре подне у свечном расположењу уз звуке музике. Првомајски празници су и ове године обележени излетима у туристичка места и посетама историјским споменицима. И у свим селима општине Титово Ужице, први мај је свечано прослављен”. Вести 11 мај 1961. године.
Објављено је да ће се према утврђеном плану прославити и 20-годишњица устанка, поред централне прославе, која ће се одржати у Титовом Ужицу 3. и 4. јула. и да је поводом тога из штампе већ изашла публикација “Партизанска штампа 1941.” и да ће ускоро изаћи фотомонографија “Титово Ужице 1941 – 1961. године“ и поема “Кадињача” Славка Вукосављевића. И да су већ снимљена два документарна филма: “Стрма улица и “У тим данима”, који су својим мотивима посвећени мотивима 20-годишњици устанка.
Ученици Учитељске школе су одржали приредбу за грађане. Програм је био комбинован од масовних песама, народних и забавних мелодија, класичних композиција, говорењем прозе и поезије. Иако су имали малу трему, Вуко Мулина и Радмила Бурлић су одушевили посетиоце. Ниједна комбинација Ђачког оркестра није био лоша. Занимљив репертоар изворних народних песама у обради били су освежење, јер се на свим концертима у последње време изводила забавна музика. Од класичне музике изведен је Вивалдијев концерт за виолину и клавир. Професори музике Вукашин Шуманац и Петар Јовановић могли су да буду веома задовољни. Прочитане су песме ученика Милутина Урошевића. Нада Тодоровић је одлично рецитовала “Ноћ у Титовом Ужицу”, а Светлана Џелебџијић песму Весне Парун.
Одржана је годишња приредба Основне школе “Нада Матић” у сали Дома ЈНА. Свирало се, певало и рецитовало. Истакли су се: Нада Ердељић, Радмила Јаћимовић, Милијана Миловановић, Мирјана Ердељић, Вера Пауновска и Света Вуковић (нешто касније он ће бити вокални солиста у једној од првих рок група Ужица). Гост вечери је била Радмила Бурлић, која је певала боље него на приредби Учитељске школе. Својим сигурним гласом пружила је прилику оркестру основаца да одсвира руску романсу. Оркестар је имао 4 хармонике, две блок флауте, бубањ маракас, контрабас и две гитаре. Ту је био и хор. Жива Марковић је са приметном сигурношћу одсвирала на клавиру Шубертов “Музички тренутак”. Наставник Миленко Ђурић је са доста критичности и укуса припемио и одабрао све музичке тачке. Мала Вера Пурић је рецитовала, а учитељица Мира Керковић је припремила позоришни комад “Јуриш“.
У школи „Нада Матић“ на скромној свечаности откривена је Надина биста. Свечаности је присуствовала и Надина мајка, која је у току рата изгубила сем Наде и ћерку Веру и мужа. Успомене је евоцирала Олга Живковић, иначе Надина ратна другарица.
