Овога маја један од најважнијих догађаја у Титовом Ужицу била је прослава 50 година физичке културе у Ужицу. Почела је свечаном академијом у Дому ЈНА 24. маја 1962. године. Говорио је Бране Јевремовић, јавни тужилац, иначе један од ветерана Соколског друштва. Он је истакао важност физичке културе у васпитању младих.
“Велики број чланова друштва је дао своје животе за оно што данас имамо, а исто тако велики број ветерана гимнастичког друштва се налази на одговорним положајима у нашој земљи”.
После излагања Брана Јевремовића, бивши и ондашњи чланови су извели пригодан програм.
“Било је симпатично видети старе чланице како изводе вежбе, које су некада као девојке изводиле на слетовима широм земље. И поред својих шездесетак година живота, и данас су одржавале крепкост, из њих је зрачило здравље и снага”.
А поводом 50 година развоја физичке културе у Титовом Ужицу, Друштво за физичко васпитање “Партизан” (пре рата “Соко”) доделило је ветеранима спорта плакете и дипломе, међу којима и мом оцу професору Влајку Ковачевићу, који је кренуо путем Воја Бојовића, планирајући изградњу стадиона и сале за Учитељски школу, где је радио. Подељено је 88 спомен плакета. За Слободана Пенезића Крцуна је речено да добија плакету као стари вежбач и предњак удружења, што ондашњи активисти нису могли да се сете. Углавном плахете су уз заслужне добијали и актуелни политичари.
Сутрадан на Тргу Партизана око 14 часова су почеле да се окупљају колоне учесника – Слета младости. У 15 часова колона од 450 вежбача на чијем челу је био ветеран-пензионер Јосип Јехличка, уз пратњу војне музике Дома ЈНА, марширала је према стадиону у Беглуку. Хиљаде Ужичана су поздрављали колону и клицали „Јоже, Јоже!!!“
Преко 5000 гледалаца бурно је поздравило долазак колоне на стадион. Пошто је уз звуке химне подигнута на јарбол застава, слет је могао да почне. Слет је отворио Јово Грбовић пошто је прочитао поздравни телеграм Јосипу Брозу Титу. Слет су отворили најмлађи учесници ритмичким вежбама, за њима су се смењивали ученици Основне школе “Андрија Ђуровић”, изводећи прескоке и партер. После њих су наступили ученици Економске школе са ритмичким вежбама, па гимнастичари који су пола сата изводили компликоване вежбе на справама. Затим су неколико трка одржали чланови бициклистичког клуба “Ера”, па ученици “Андрије Ђуровић” са ритмичким вежбама, па атлетичари.
“Складним корацима из два правца наступиле су лепо грађене ученице Учитељске школе “Жељо Ђурић”, изводећи своју вежбу “Братство јединство”. Са шест кола су сиболизовале шест република, стадион се проломио од буре одушевљења. Био је то уједно и аплауз композитору вежбе професору Влајку Ковачевићу. Вежба ученица Учитељске школе била је најуспелија тачка слета”.
На стадиону “24 септембар” је одржано Републичко првенство на справама у организацији Друштва за телесно васпитање “Партизан”. На такмичењу је учествовало 32 екипе из целе Србије. Такмичари из Ужица показали су добар пласман у категорији чланова и у јакој конкуренцији гимнастичарских екипа, освојили су четврто место, а Сретен Димитријевић је освојио прво место као појединац, што је тада за ужички ДТВ “Партизан представљало велики успех.
Мајску награду те 1962. године је добио Војо Бојовић. Први додир са спортом је имао у Краљеву 1931. године, у тадашњем клубу “Раднички”. 1937. године долази у Ужице, јер га као комунистичког активисту протерују. Он се међутим у Ужицу веома брзо налази са истомишљеницима и то у ФК Грађанском, који је формиран после забране ФК Слободе. Полиција растерује чланове “Грађанског” и забрањује га. Али уместо једног забрањеног оснивају се два нова – “Златибор” и “Будућност”. Један од оснивача је био и Војо. Када је почео рат, одлази у Партизане. После рата Бојовић је свој стваралачки ентузијазам уложио у изградњу радничког дома на Карабурми. Када се вратио у Ужице, почео је да ради на изградњи стадиона, који је цео град на челу са Бојовићем градио три године. Онда се прихватио још већег посла градње ужичке плаже, која је, иако је Ђетиња искаљивала три пута свој бес, отворена 1961. године. Војо Бојовић је био и председник три спорска клуба у Ужицу од којих је ФК Слобода најзначајнији. Сем тога Војо је био познат као човек који је волео кафану, боемски живот и лепе жене, па је и тако остао у сећању Ужичана.
Десетог маја невреме је захватило Лужничку долину и већи део општине Пожега и нанело милионске штете пољопривреди. На простору од Луновог села до Јелендола у дужини 14 и ширини око 5 километара налазило се око 3000 хектара посађених башти, које је град уништио. Око 200 хектара пшенице је било потпуно уништено. Велике штете је претрпело и воћарство. Плодови који су се тек формирали заједно са лишћем су одбијени и уништени. Четири дана касније ветар који је дувао брзином од преко 100 километара на сат, захватио је подручје среза. Оштећени су кровови на великом броју кућа и фабрика. Ветар је изваљивао и ломио дрвеће, стубове далековода, због чега је фабрика коже “Партизанка” у Врелима обуставила рад. Оштећени су били далеководи од Ужица према Бајиној Башти, Чајетини, Буару. На више места је била покидана и нисконапонска мрежа. Покидане су биле и телефонске линије од Ужица према Сарајеву, Титограду, Бајиној Башти.
Дамљан Дамљановић, ученик осмог разреда, писао је у свом писменом задатку:
“У наше суседство стигло је неколико људи из других крајева. Они су овде саградили куће. Многи од њих су се запослили у предузећима, сви имају жене и децу, али њима поклањају најмање пажње. Највећи део своје зараде троше по кафанама, тако да њихова деца иду гола, боса, па често и гладна. Кући долазе пијани, па тада настаје свађа, вика, псовка и плач. Добили смо такве суседе какве није запамтио ни мој деда, који сада има осамдесет година. Ја и моји другови се слажемо са њиховом децом, али они се не слажу са нашим родитељима…”
Осамнаестог маја у Ужице је стигла штафета младости из правца Чачка. До тада је прешла близу 6000 километара обилазећи места везана за “револуционарну прошлост”. Њу ће предати Титу 25 маја на Стадиону ЈНА на централној свечаности Ада Миџић, студенткиња из Сарајева. Штафета је дочекана на тргу кога су том приликом украсили и озвучили. Из Ужица преко Сарића Осоје штафету су однели за Ваљево.
У селу Заглавку је уведена струја. А на читавом подручју Општине Ужице се појавила кромпирова златица. У Биосци су се мењале навике. Ако би неко поменуо Биоску, они који су познавали то село и људе у њему су додавали: “То је село кабадахија, после прве опоре речи севнуо би нож или крцно колац из плота. Комшије су разбијали један другом главе, такорећи низашта, вашери су се претварали у бојишта. Такав је био менталитет људи овога села. Доласком новога, школе са кабинетима и лабараторијама, спорског центра, библиотеке, високородне пшенице, амбуланте и чисте угоститељске радње промениле су свест становника. Ипак добар посао који је обавио судија за прекршаје не би требало занемарити, рекоше тада Биоштани.
Тих мајских дана 1962. дана су ужички трговци пали на испиту. Отписивали су два пута исту робу, цене од продавнице до продавнице исте робе су биле различите, иако је у питању било исто предузеће. Редовна појава је била да се у продавницама закидало на мери, или се продавала роба по вишој цени, касе нису биле уведене. Трговци су остављали робу за себе по нижој цени. Да би брже завршавали послове, трговачки путници су давали поклоне најчешће комерцијалном особљу у трговини, то су били први случајеви корумпирања. Тада се у Ужицу причао виц: „Знаш да су неке пословође трговачких радњи оболели. Што? Па добили су брух од силног дизања цена, кућа и пара.“
Поднета је кривична пријава против Добросава Јовичића, земљорадника из села Роге због кривичног дела опште сигурности грађана и довођена у опасност њихових живота. Он је 30. априла ове године вршио превезивање електричних жица, које су биле покидане зато што је невреме извалило један стуб. Том приликом спојио је жице фазе са нулом на два места и настављањем нуле укључио у струјно коло. Како је услед пада стуба мрежа била ниска изнад земље свега један метар, два дана касније је дошло до несреће, наишла су два дечака, први разред основне школе и дохватили жице рукама. Први Мирослав Вукашиновић је на мету остао мртав, други Радиша Вукашиновић је задобио теже повреде.
