Први Мај, карневал југословенског социјализма је прослављен слично као и протеклих година. Омладина, припадници ЈНА и грађани Ужица послали су Титу телеграм са дочека штафете са честитком за 71. рођендан. Био је леп сунчан дан. Ужичани су изашли на уранак на Белу Земљу и провели лепо преподне. “Ракета” је организовала брзу и пријатну вожњу. Ту су били и трубачи, који су подигли расположење. Новоотворени ресторан “Златиборска ноћ” је био препун. Свако се забављао на свој начин. Било је мноштво деце, која су се по групицама забављала играјући игре са лоптом. Од 1. маја, отворен је и мотел “Млинарев сан”, који се налази и данас на самој брани на Рзаву у “Шевељу” један километар, од центра Ариља, иначе омиљено место генерација ужичких “швалера”.
Прослављен је и “Дан Младости”. На Тргу, у поподневним часовима присуствовало је 20.000 људи. Ова прослава се претворила у велики предизборни збор. Говорили су Никола Љубичић – посланички кандидат за организационо политичко веће Савезне скупштине, Добривоје Видић и Милош Самарџић, радник Ваљаонице бакра, кандидати за привредно веће савезне скупштине. Одржани су избори. Речено је: “Гласали смо за најбоље”.
У Градини су одлучили да иселе дирекцију предузећа која се налазила у главној улици, Маршала Тита 42, преселе у улицу Вуколе Дабића бр 10. А на место ње да се адаптирају две продавнице. У једној је планирано да буде специјализована продавница намештаја, а у другој самопослуга која је назбана “Обнова”.
Земљорадничка задруга из села Суботица код Александровца у Жупи је такође отворила продавницу у улици Миладина Поповића бр. 7 (данас улица Момчила Тешића) на „Липи“. У овој продавници се продавало вино, ракија, воће, поврће, млечни производи.
О снадбевању у граду, домаћица Вера Суботић је рекла: “На пијаци је све јефтиније него код “Чиготе”. Код сељака може и да се пробере, што је велика предност. Ето, на пример, у продавницама јаја се купују по 25, а ја сам на пијаци по 20 и по, 22 динара. Први кромпир, грашак, трешње – појаве се код “Повртара” и то по јефтинијој цени него другде. Код њега увек има свеже рибе. То је за похвалу. Штета што продавница није велика, што је увек гужва. У њој раде неки предузимљиви људи. Желим јођ нешто да кажем: за старије жене тешко је наћи ципеле, све неке “шими” – за младе`”
6 маја “Предузеће за путеве” је почело асфалтирање пута Водице – Нова Варош, дужине 26 километара, а да би олакшали радницима отворили су и ресторан на Кокинм Броду из кога ће се диретно носити храна радницима на трасу и градилишта предузећа.
Овога месеца су Ужичани критиковали дрскост неких конобара у ресторану “Шумадија” (Труман). Нељубазност младих трговаца у новоотвореној самопослузи “Обнови”, понашење такође младе продавачице колача у тада веома популарној посластичарници ““Опатија”, налазила се прко пута Блока “Ц” на главној улици код угла улице до продавнице „Метал“, која је водила према Основној школи “Душан Јерковић”. Критиковали су и рад сервиса у ул. 7. Јула, данас је то улица Маге Магазиновић, дела за хемијско чишћење што су корисницима условљавали да са гардеробе скину дугмад пре чишћења, да се не би истопила. То што су фрижидери у Ужицу коштали доста скупље него у осталим градовима у земљи. На пример, Ободинов фрижидер у Ужицу је коштао 145.000 динара, док је у Чачку коштао 137.000 динара.
Ужичке домаћице су се буниле када су чуле да се најесен планира пресељењу зеленог пијаца између улица Хероја Дејовића и Љубише Веснића, данас су то улица Липа и Николе Пашића. Тај простор је тада припадао у једном делу предузећу “Отпад”, а другом делу је био дрвара предузећа “Чигота”. Данас је ту ужички пијац. Једно време пре него је пресељен пијац, на овом простору је био забавни парк са рингишпилима, стрелиштима и осталим занимљивим забавним аутоматима. Рингишпиле је држао познати Максо са Царине. Много деце и младих из града жељно забаве се окупљало тада на том простору, али је било и џепароша и превараната који су ту чекали жртве.
Момчило Влатковић се жалио, када је донео тек купљени транзистор који није радио, да му је мајстор у “Радиоцентру” рекао: “Ако хоћеш да ти погледам транзистор прво да платиш, а ако треба да га остане на поправци, платићеш и поправку“. А транзистору само није био исправан контакт на батеријама. Новинар “Борбе” је критиковао шофера ракетиног аутобуса који је током целога пута причао употребљавајући сваки час сочне псовке, иако је више њега писало ”Забрањен разговор са возачем”. Ипак новинару је највише сметало то што је возач док је говорио возио једном руком док је другом махао, гестакулирао. Критиковали су то да се у Дому здравља не поштује редослед предатих здравствених књижица, него се ред правио према познанству и пријатељству са запосленима. Жалили су се на то што није осветљен Велики парк али после ове критике ужишки ЕПС га је осветлио и Ужичани су могли да и у касним сатима оду до кафане код Ружића чесме.
Уређен је и парчић испред дечијег диспанзера и официрске зграде у Омладинској улици. На 22 ара уређене су стазе, постављене клупе, засађено цвеће, жбуње и дрвеће, на средини је постављен стуб са три крака на коме је неонска расвета. Овај парчић постоји и данас.
Никола Мирковић је у Севојни, код старе цркве, продавао њиву звану “Папратуша”. Радомир Миловановић из Ратарске је продавао један хектар обрадиве земље у Дубоком, а Александар Крстовић се одрицао своје жене Добринке као и Саво Лучић жене Радојле.
У разговору са М. Миросављевићем, новинаром Вести (отац дугогодишњег директора ЕПС Ужице М. Миросављевића) Олга Живковић потпреседник народног Одбора среза је рекла: “Народно позориште у прошлој сезони дало је 111 представа које је гледало 13 000 посетилаца . У овогодишњој сезони дало је 175 представа за 33.985 грађана. Музеј устанка иза реновиранања посетило је преко 40 хиљада грађана, раднички униварзитет на подручју среза само у прошлој година организовао је 44 семинара и 22 течаја за друштвено политичко и стручно образовање, а Раднички униварзитет у Т. Ужицу организовао је 154 семинара, предавања, филмских представа. У културно друштвеном политичком уздизању све значајнију улогу добијају радио и телевизија и друга средства информација. Статистика показује те 1963. у ужичком срезу има 11.879 радио-апарата и више од 200 телевизора. Да се било повећало интересовање за филм и књигу. На подручју ужичког среза постоји 15 матичних билиотека, а у биоскопима се број седишта повећао са 3.807 на 4.120”.
