Ponovo je počeo da radi bioskop “Zlatibor“, kada su porušene omanje kuće oko bioskopske zgrade. U njemu su se prikazivali filmovi ”: “Neobična bajka”, “Karmen iz Granade”, “King Kong”, “Pucnjava u Dodž Sitiju”, “Plavi anđeo”, “Na nišanu” a kinoteka je gostovala sa filmomvima “Ubica stanuje u broju 21” i “Akrobata”, u kome je glavnu ulogu igrao tada veoma popularni francuski komičar Fernadel. Na nas klince sa „Lipe“ najveći utisak je ostavio „King Kong“, ta večita priča o džinovskom majmunu.
U Domu Armije su igrali: “Zalutali autobus”, “Halo, progrešan broj”, “Večita žeđ”, “Bekstvo u lancima”, “Trka za suncem”, “Usamljeni čovek”, “Neposlato pismo”, “Devojka bez adrese”, “Nasradinove spletke”…
U pozorištu je održana premijera “Pogledaj dom svoj anđele”, Reditelj je bio Milan Bogosavljević koji je predstavio ovu biografiju pisca Tomasa Vulfa uz pomoć glumaca Nataše Nešović, Velimira Kekovića, Vukašina Joksimovića, Milorada Mandića, Silva Povšić i mnogo njih u sporednim ulogama.
U punoj sali Doma JNA održano je veče Ive Andrića, na kojoj su govorili izabrane tekstove glumci iz jugoslovenskog dramskog pozorišta: Mira Stupica, Raša Plaović, Branko Pleša… Nešto kasnije će Mira Stupica će snimiti tv seriju „TV bukvar“ i ostvariti jugoslovensku popularnost ulogom Kike Bibić.
Valjaonica bakra je objavila da će u toku 1962. i 1963. godine podići 152 stana. Valjaonica je svojim radnicima davala kredite za individualnu gradnju tako da je 80% stambenih problema u Valjaonici bilo rešeno.
U Zaglavku su počeli dogovori o elektrifikaciji sela. Tada je ovo selo imalo 320 kuća, a već ranije su se dogovorili oko skupljanja novca. Zaglavčani su se nadali da će do nove 1963. petrolejke zameniti sijalice. I dok su se spremali da u Zaglavku uvedu struju, radio klub “Aco Vučković” je dobio pomoć od 100.000 dinara i spasao se od toga da njegov rad zamre, a za predsednika su izabrali Velja Markovića. Tada je klub imao 30 članova, kojima su omogućena dva merna istrumenta kaoji su im pomogli da kvalitetnije rade. Tada, u poslednjih 12 meseci ostvarali su preko 3000 veza, ali se klub i dalje borio sa velikim materijalnim trškovima i nedostatkom prostora, što će ih pratiti i u decenijama koje dolaze. Tada su radili u jednoj ne baš udobnoj prostoriji u “Sokolani”, za koju su plaćali poveliku cenu.
Najstariji stanovnik užičkog okruga tada je bio Vukola Dunjić, 102 godine star, rođen 1860. godine u selu Radijevići kraj Nove Varoši. U Novu Varoš se doselio 1925. godine. U školu nije išao, otac ga je obučavao da bude kirijdžija. Četrdeset godina se bavio ovim poslom zajedno sa malim konjićima, samarima, lučom, katranom… Tada je pričao o devojkama koje su se zvale Milica, Emina, Nikolija, Kadira, da je od svih je najviše voleo Nikoliju koja je bila ćerka ondašnjeg kmeta Petronija, da je imala nisku dukata, puno ćilima, sadžada, da ju je otac dao za drugoga, bogatijeg ali ne lepšeg. Da je ludovao posle Nikolijine udaje sve dok nije rodila decu, kada je shvatio da je sve izgubljeno. U svom živou je preživeo pet ratova, nikada se nije vozio ni u vozu, niti u nekom motornom vozilu do tada. Lekar ga je pregledao samo jedanput u 95. godini, kada je imao malo zapaljenje pluća. Počeo je da puši u 10 godini. Najviše je voleo da jede kačamak sa sirćetom i belim lukom…
Otvorena je prodavnica “Sport” na Trgu u Kuli (kasnije je tu otvoren kafe “Milenijum”). Užičani više nisu morali da idu za Beograd da kupuju sporsku opremu i pribor. Bila je snadbevena sa rekvizitima za nogomet, tenis, ribolv, lov, smučanje i druge sportove, prodavala je fotoaparate i fotomaterijal, a pošto je Užice bilo tada turistički grad, prodavala je i raznu opremu za turiste, planinare, izvidnike. Prodavnica Sport je radila non stop da bi kupci iz regiona mogli da kupe opremu.
Svečno je proslavljen 8. mart, a užičko društvo žena “Savremeni dom” je u Domu armije održalo drugarsko veče. Prihod od ove večeri je bio namenjen bolesnoj deci. U programu su učestvovali učenici Učiteljske škole i orkestar doma. Slične svečanosti su održane regionalno. Sutradan su članice drušava posetile decu i žene u bolnicama i odneli im pomorandže, limun, čokolade…
Užičani su sakupili 3 miliona i 800 hiljada dinara i poslali postradalima od zamljotresa u Makarskoj. Najviše su dali radnici Valjaonice, oni su se odrekli jednodnevne zarade.
Nagrađeno je 37 učenika srednjih i osnovnih škola za pismene i likovne radove. Među njima su bili i učenici Gimnazije, sada poznati pisac Milovan Vitezović i danas viđeni užički slikar Nikola Klisić Klisa. Nagrade su bile u vrednosti 100.000 dinara, koje su primili u Društvenom domu…
Što se tiče crne hronike, ovoga marta je to ovako izgledalo. Osuđeni su radnici “Prvog partizana”: magacioner Marko Knežević na četiri godine strogog zatvora, šofer na devet meseci, Milan Stefanović na jednu godinu, a Dobrivoje Radičević je prošao sa novčanom kaznom od 20.000. Glavni lopov je bio Knežević, a ostali su mu pomagali. Njihov lopovluk je otkriven prilikom pregleda kamiona na kome je bio poveći sanduk sa alatom koji su spremili za grad i prodaju.
Okružno javno tužilaštvo u Užicu podiglo je optužnicu protiv Radiše Mlađenovića i Stanislava Slovića koji su ubili Milašina Ostojića.
Tog dana su zajedno sva trojica pili i jeli i pevali, a posle u drštvu poznanika krenuli kući. Uspud su se prepirali, povod je bilo što se Radiša mešao u porodični život Milašina. Kada su bili na Terazijama iznad grada već blizu svojih kuća, međusobno su se šamarali i uhvatili u koštac, prisutni su ih razvadili. Milašin je otišao u kuću, a Desimir mu je pretio “Moj si za 24 sata”. Stanimir je kod svoje kuće ispod slamarice izvukao skraćenu lovačku pušku i ubacio jedan metak. Radiša je uzeo poveći nož, a onda su krenuli napolje. Prisutni koji su bili tu pokušali su da ih zadrže, ali im nije uspelo… Sačekali su Milašina, a Stanislav je posle upućenih reči: “Jesi li ti Milašine” udario sa cevi krateža u glavu a kada se ovaj povio, opalio metak i na mestu ga ubio.
U noći između 17. i 18. marta je došlo do požara u Krčagovu u preduzeću ”Otpad”, u magacinu gde se nalazila upakovana stara krpa pripremljena za transport. Otpad se inače nalazio ispred mosta u Adi uz Đetinju i staru ćirinu električnu prugu. Do otpada je moglo da se dođe prugom iz pravca železničke stanice (danas je tu restoran Ćira). Kada je negde oko pola noći čuvar primetio požar, vatra je već uhvatila krov magacina koji je do temelja izgoreo. Kasnije je utvrđeno da je šteta bila šest miliona dinara, da su vatrogasna služba rada i vatrogasne službe po preduzećima pokazale nespremnost i ravnodušnost, oprema im je bila neispravna, jedino je pumpa bila ispravna u Valjaonici, ali je trebalo tri sata da se montira. Ipak, najveću grešku je napravila uprava preduzeća koja je dozvolila da se loži vatra pored magacina u kome su lako zapaljivi materijali…
Malo dalje uz prugu, blizu fabrike kože u Vrelima, nađen je u besvesnom stanju Jožef Deskaš, radnik. Na glavi je imao teže povrede. Na putu za bolnicu je izdahnuo. Milicija je vodila istragu.
Ovoga marta, 1962. bilo je veoma čestih smučarskih takmičenja. Srednjoškolka Živana Ružić iz Čajetine i učenica osnovne škole Petrija Negovanović osvojile su prva mesta na skijaškom takmičenju na Kopaoniku.
Sloboda je na stadionu 24. septembar pobedila Slogu sa 2:1. U “Vestima” je pisalo da je to bila utakmica propuštenih šansi, pred 3000 gledalaca. U Slobodi su tada igrali: Kovačević, Arsić, P. Jokić, V. Jokić, Koković, Stanić, Slović, Gardić, P. Milosavljević, Šibalić i Muratović.
