Овога марта у Општини је одлучено да генерални урбанистички план изгледа овако: Главни градски центар сачињавају Трг партизана, улица Маршала Тита (главна) и простор ка стадиону и Железничкој станици (старој ћириној). Школски центар обухвата Трг Слободана Пенезића Крцуна (данас Светог Саве), Милоша Великог и Хероја Луна. Болнички центар задржава простор у коме се и тад налазио, планирали су да се ту и развија. За пословну зону био је предвиђен простор у Крчагову и приградском насељу Севојна. За зону градског зеленила, спорта и рекреације предвидели су просторе Великог и Малог парка, Трг Слободана Пенезића Крцуна, парк на Доварју, спортско рекреативне објекте стадион и будуће рекреативне центре Турица са језерцетом у Међају.
Овога марта у Т. Ужицу су се највише тражили “Силвер” жилети и кафа. Трговинско предузеће је изашло у сустрет онима који су се жалили, наручивши 100.000 “Силвер” жилета и потписујући уговор за 1966. годину са увозником кафе. Споразумом између “Ракете” и трговинског предузећа “Теразије”, дотадашња продавница “Деликатес” на Тргу партизана преуређна је у Турист биро. Након тога, Турист биро је добио и сопствени нов аутобус, у коме је било 37 седишта. Овај аутобус је служио за викенд туре.
Завод за урбанизам је одбјавио да је усвојена локација новог насеља у Севојну. Предвиђено је да се насеље налази северно од Ваљаонице између школског центра и самачких домова. Радило се о индивидуалној градњи приземне зграде, сутерен и спрат. Одлука је била да се подижу само стални објекти у низовима. Насеље треба да има 41 зграду, око којих су травнати терени, објекти за предшколску и школску децу. Урбанисти су највише рачунали да ће ту живети радници Ваљаонице.
По Ужицу се причало да је прослављени фудбалски ас Бошков дошао Ужице:
– Дош’о Бошков?
– Није.
– Јесте.
– Кад је дошао?
– Данас сам га видео.
Ставарно је био дошао Бошков. Али не Вујадин, Већ Предраг Бошков, обућар који је отворио радњу на Доварју.
Тада један од најбољих пољопривредних произвођача је био Милован Миливојевић из Севојана. Бавио се производњом раног поврћа. Успео је за сезону да произведе толико зелене салате, да је по једна могла да припадне сваком становнику Ужица.
Овога марта у биоскопу Партизан су играли филмови: “Сајам враголана”, “Слатка Ирма”, “Солдатуше”, “100.000 долара на сунце”, “Непријатељ”. У Дому: “Опасни пут”, “Багдадски лопов”, “Бравадос”, “Моја драга Клементина”, “Њихало страве”. На нас клинце највећи утисак је оставио хорор рађен по причи Едгара Алана Поа, неки од нас су ноћу после овог филма имали ноћне море и скакали уз дреку у кревету.
Сем Броловог оркестра у Градској, музика је свирала у Хотелу “Златибор”, у Реасторану “Плажа” свако вече, сем понедељка. Петком су биле игранке на „Феријалном“ на плажи.
У Биоскопу “Партизан” одржано је вече, под називом “Кафу ми драга испеци”. У програму су учествовали Предраг Гојковић Цуне, Зора Дремпетић, Живан Сарамандић, комичар Љуба Степановић. Све их је пратио оркестар Тоше Елезовића.
Било је све више пара. Петнестог марта отворена је нова, Иинвестиционо – комерцијална банка. Примала је депозите по виђењу од друштвено – правних лица у депозите са отказним роком; водила је жиро рачуне приватника; давала краткорочне кредите свих врста и намена; давала инвестиционе кредите за трајна обртна средства и за улагање у основна средства; кредите за стамбену и комуналну изградњу; давала девизне кредите, потрошачке и све врсте кредита грађанима. Лепа времена…
Извршена је интеграција “Савременог дома” и занатског комуналног предузећа “Центар”. Овом интеграцијом “Савремени дом” је најповољније решио питање пословних просторија, основних средстава због којих се досада увек налазило у тешкоћама.
Предузеће “Стакло” из Београда отворило је продавницу на Главној улици бр 45, зграда на раскрсници код музеја. “Партизанова зграда”, која се данас налази код централног улаза у “Зелени пијац” и испред које је цветна пијаца, мислим да је још увек тако зову, једна је од првих послератних ужичких стамбених зграда и у свом приземљу имала је два веома лепа пословна простора. У једном је некада био “Радио центар” а у другом “Стаклоплан” како су Ужичани звали једану од зантских радњи.
У исто време, “Ракета” је добила новог директора, Тодора Дамљановића дотадашњег преседника Општинског синдикалног већа Т. Ужица.
У једном одељењу у ужичкој Гимназији, од 34 ученика, ниједан није имао позитиван успех. Штета што то у Рипли књизи никада нису сазнали.
И овога месеца десила се новина у Турист бироу. На услугу грађанима купљен је један фолцика кога су могли изнајмљивати на временски период од сат и дава или колко већ ко жели. Услов је био само један, возачка дозвола.
