Бугарске и немачке снаге дошле су на Солунски фронт пре савезничких трупа и заузеле све доминантне позиције и коте одакле су господариле положајима испод себе. Због тога је било потребно преотети неке значајније објекте одакле су долазиле сталне опасности, открити добро скривена артиљеријска оруђа и митраљеска гнезда, бомбама разнети добро утврђена упоришта и заробити противничке војнике ради одавања значајних података о снази и намерама друге стране. Зато су у сваком пуку формиране по две специјалне бомбашке јединице од добровољаца проверених психичких и физичких квалитета.
Један вод IV пешадијског пука стајао је у строју испод моћних бугарских утврђења на Црној чуки, одакле су добро скривена оруђа сејала смрт по положајима Дринске дивизије. Командир је тражио добровољце, који ће током ноћи извршити специјалан задатак, отићи до најближих бугарских предстража и заробити непријатељског војника. Из строја је изашао једино Милун Грбовић, што су сви и очекивали од овог стаситог младића, који се током читавог рата одликовао личном храброшћу и одговорношћу.
– Добро. Кад више нико неће добровољно, онда Грбовићу остале одабери сам!
Милун погледом прво пређе преко својих најбољих другова, али они један по један сагињаху главе. У себи помисли да би их било штета и водити, јер људи имају децу, а Златибор је и онако пун сирочића. Одабра двојицу Личана, добровољаца из Америке, од којих се један презивао Косановић. Мала дружина наоружана бомбама изгуби се у помрчини. Кроз ретко растиње, преко сасушене траве и маховине, бомбаши су се пели уз падину. Пред циљем су појединачно прелазили чистину, па онда пузили по оштром камењу. Чак ни они нису чули бат сопствених корака, јер су носили нове енглеске ципеле са гуменим ђоновима. Најзад стигоше до циља. Бугарски војник на мртвој стражи, наслоњен на камену литицу, спава. Милун му нечујно зађе иза леђа, једном руком стеже за гушу, другом покри уста. Остали притрчаше, везаше му руке и марамицу угураше у уста. Предадоше га Косановићу да га води истим путем, а они остадоше и после десетак минута бацише бомбе у бугарске ровове.
Једна група храбрих златиборских младића просто се утркивала ко ће направити већи подвиг или се истаћи посебним јунаштвом. Стојан Вирић из Криве Реке и Милисав Дидановић из Јабланице за храброст на Бујаку одликовани су Сребрном медаљом за храброст, Милун Грбовић за подвиге на Оштрељу и Цигли Златном медаљом за храброст. И кроз остале борбе ступали су без страха, увек били први где је било најтеже. У оној страшној борби на Горничеву, кад се све беше у пламен претворило, Стојан Вирић је са двојицом другова заробио бугарског капетана. То је био догађај који се препричавао међу војницима Дринске дивизије. За овај подвиг Стојан је одмах одликован, али само десетак дана касније погинуо је на још тежем задатку.
За јунаштво на Кајмакчалану Милун Грбовић је одликован Сребрним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. За подвиг на Црној чуки од својих старешина и другова предложен је за Орден Бели орао, али је он том приликом показао најплеменитије људске особине, праведност, несебичност и солидарност са својим саборцима. Пред читавим стројем захтевао је да се тај орден, уместо њему додели његовом другу Косановићу. Овако је команданту образложио своју одлуку.
– Господине мајоре, и да није извршио ово јуначко дело, Косановић је заслужио овај орден. Он је из далеке Америке добровољно дошао да се овде бори за слободу свог народа.
Био је то гест достојан поштовања. Са правом су се златиборски ратници поносили својим другом, Милуном Грбовићем.
Златиборски витез Милун Грбовић рођен је 1892. године у Очкој Гори, засеоку варошице Чајетине, у породици сиромашних земљорадника Риста и Филипе. Почетком Првог светског рата налазио се на одслужењу сталног кадра у IV пешадијском путу и са њим прошао ратни пут до Крфа, до спајања свих позива у једну формацију. По повратку из рата, оженио се Милевом Ћирковић и са њом имао кћерку Милојку. Старије генерације у варошици сећају се храброг ратника, човека који је својим понашањем и појавом изазивао опште симпатије.
Милун је умро у дубокој старости, 1973. године у Чајетини.
