На “мирисном Златибору”

1894
Слађанин војвођански пастир, који је остао без стада
Слађанин војвођански пастир, који је остао без стада

Слађана Пантелић, Ужичанка која тренутно живи у Новом Саду, бави се уметничком фотографијом. Имала је успешну изложбу у ужичком Градском културном центру. Волим њене фотографије, подсећају ме на ужичке некадашње посебне фотографе, чије су фотографије “говориле више од хиљаду речи”. Слађиној фотографији војвођанског пастира “Где ми је стадо?” у овој ужичанственој причици додао сам фотографију ужичке фотографске легенде Илије Лазића “Стадо”, коју је снимио на “мирисном Златибору” педесетих година 20. века. Тако је Слађин пастир добио стадо макар у овој сликовитој причи. Можда на мирисној планини, туристичком рају и за њега има стварно стадо?
На Златибору сточарство је поново у експанзији, чобани напасају стада оваца, бикова, волова уз помоћ “електричних чобаница”. Са магистрале се могу видети стада на некадашњим пустим ливадама. Нису то они некадашњи сувати, о којима се некада толико говорило, преплављени стоком која је преко Солуна продавана и ван Европе. Дуже време златиборске ливаде су биле опустеле, трава полегла.

Илијино „Стадо“ на мирисном Златибору
Илијино „Стадо“ на мирисном Златибору

Радује нови почетак златиборског сточарства, златиборске ливаде су заиста прелепе и идиличне кад их красе бројна стада. Под златиборким спомеником у Тић пољу и места где се одржавају концерти трубача, популарних певача, рок група, публику замене стада која мирно пасу. Све је више оних који закупљују златиборске ливаде са посебном мирисним биљкама и напасају стада. И све се уклапа у ту посебну златиборску идилу. И оно модерно урбано и старо рурално, које огроман број туриста фотографише и носи тај посебан Златибор у свет.