Bojadžiska radnja Filipovića na “Žitnom pijacu” srušena je za potebe izgradnje trga 1958. godine. Bila je u suvlasništvu Filipovića i Dunjića. Filipović Vidosav je imao u njoj bojadžijsku radnju. Po rušenju kuće kupio je kuću na Megdanu, blizu današnje kafane “Kneginje”, a porodična kuća mu je na raskrsnici za Rosulje. Kuća na “Megdanu” je bila dosta slična onoj na “Žitnom pijacu”, u kojoj je prvo bila bojadžijska radnja. U ovoj je kasnije bilo hemijsko čićenje i na kraju prodavnica tepiha. Srušena je i na njenom mestu izgrađena zgrada. Inače, Vidosav je imao i brata koji je isto imao bojadžijsku radnju 70-tih godina.
Pedesetih godina je Užice bio grad zanatlija, imalo je sve zanate potrebnih i gradu i selu. Bio je to nezavisan grad, koji je mogao u slučaju neke izolovanosti da samostalno preživi. Imao je sopstvenu električnu energiju, vodovod, tkačnicu, a zbog nekadašnje poljoprivredne škole u Sevojnu naprednu poljoprivredu u celom kraju. Domaćinstva koja su imala sopstvene bašte, krave i svu perad. Grad je imao službe koje su se brinule o zdravlju stanovništva i domaćih životinja…
