Zvao se Drizo Jurije, Rus, emigrant, građevinski inžinjer.
Rođen je 1897. godine u Gricevu kod Petrograda. Otac mu je bio Savo, lekar – neoropsihijatar i majka Anastasija, kći sveštenika Mironovića. U Rusiju su došli iz Srbije, u seobi pod Arsenijem Čarnojevićem 1690. godine, tako je Jurije Drizo delom Srbin.
Posle revolucije, Drizo je došao brodom u Herceg Novi 1920. godine, zaposlio se…
Godine 1922. oženio se takođe sa emigrantkinom, Ruskinjom, doktorkom Zinaidom Gorjačkovski. Radio je na izgradnji puteva po Crnoj Gori, a Zinanda je radila kao lekar. Kasnije su prešli u Sarajevo, gde je Jurije radio u odeljenju Banske uprave. Godine 1936, odlukom bana Drinske banovine, raspoređen je u tehnički odeljak u Užicu, gde je radio na projetu puta od Kraljeve vode do Ribnice na Zlatiboru. Kasnije je radio na projektima mnogih puteva u užičkom kraju.
U proleće 1939. godine, inženjer Drizo je raspoređen na rad u Bajinu Baštu, da bi projektovao put od Perućca na Taru. Radove je prekinuo rat. Cela porodica Drizo živi u Bajinoj Bašti do oktobra 1942. godine, kada su premešteni u Užice, gde je inženjer Juraj ostao i radio sve do penzije 1969. godine.
Radio je u svim posleratnim užičkim građevinskim preduzećima, kao i na većini građevinskih objekata. Godine 1956. postavljen je za direktora Građevinskog preduzeća “Zlatibor”. Užice ga je u tom periodu najviše zapamtilo, jer je, do penzionisanja 1969, veoma uspešno vodio to užičko građevinsko preduzeće.
Beležio je sve važnije momente gradnje velikih objekata u svom dnevniku, sa puno izrazito vrednih pojednosti, naročito dok je građen Trg. Tako je sačuvano svedočenje od zaborava na jedan izuzetan period izgradnje grada.
Bračni par Drizo imali su decu Aleksandra i Anastasiju Lopin Drizo.
Kada je Nemačka napala SSSR, 22. juna 1941. godine, Jurije Drizo, vidno uzbuđen, je rekao: “Nemci nikada neće marširati Moskvom i Lenjingradom, a Rusi će sigurno marširati Berlinom!”
Jurije Drizo je umro u Užicu 1976. i sahranjen je na Dovarju.
