Ту у Омладинској улици налази се некадашњи железнички мост, данас јединствен својим изгледом на далеко. То је био први железнички мост преко Ђетиње од Железничке станице у Беглеку, који је премошћавао Ђетињу према Међају на прузи Ужице – Сарајево. Воз „ћира“ је саобраћао до 1974. године на траси пруге уског колосека. Железничка станица у Беглуку је саграђена и отворена 1912, када је Ужице стигао први воз. Била је то крајња станица на прузи уског колосека Сталаћ – Ужице. Током Другог светског рата је била веома оштећена, јер је током Ужичке републике била центар партизанске железнице на слободној територији. После рата срушена станица није враћена у првобитно стање, обновљено је и укровљено приземље.
Први железнички мост од железничке станице према Међају у близини Дома Црвеног Крста је монтиран 1924. године. То је једноставна гвоздена конструкција тежине близу 96 тона. Лежи у паду од 14% и до трећине своје дужине у кривини са полупречником од 120 м. Главни носачи су у облику полупарабола, са висином система 4,6 – 6,0 м, подељени су у 10 поља дужине 4.29 м. Распон моста 43,9 м, а ширине 4,6 м, а конструкциона висина (одстојање доње ивице доњег појаса од горње ивице прага) 0,83 м. Приликом повлачења Немаца 1944. године, када су дигли у ваздух све ужичке камене и бетонске мостове и овај мост као и железнички мост у Турици је миниран… Преломљен у Ђетињу… У рекорном року је поправљен да би се пруга према Босни после ослобођења што пре пустила у саобраћај.
Једно време је на мосту била ћирина локомотива са једним теретним вагоном као музејска поставка и атракција. Када је у некадашњој згради станице у Беглуку уз канцеларију ЈП „Железница Србије“ отворен ресторан „Ћира“ и Железнички музеј и та парна локомотива серије 85 са вагоном су пресељени поред некадашње станице као музејски експонат и заштитни знак кафане.
Године 1994, према пројекту арх. Слободана Јевђеновића, стари железнички мост је преуређен у пешачки мост са монтажним трговинско угоститељским објектима. Такав мост не постоји нигде више у Србији и даље, и зато је његова данашња намена јединствена на ширем подручју. Већина Ужичана са којима сам разговарао ту идеју локала на прерађеном железничком мосту сматра за лошу, нарочито због окупљања пијанаца и хулигана током касних ноћних сати викендима, буке и честих тучњава.
