О Ужичанину, професору, хирургу Зорану Герзићу

271

Прилог послао Божидар Герзић

Зоран Герзић је рођен 17. октобра 1927. године у Ужицу, у чиновничкој породици, од оца Боривоја и мајке Милене из Мојсиловића. Основну школу и гимназију завршио је у Ужицу. На Медицински факултет у Београду уписао се 1946, а дипломирао 1953. године. Током студија је био демонстратор на анатомији и хирургији. По завршетку студија, запослио се на бившој Другој хируршкој клиници, којом је руководио доцент Војислав Стојановић, и почео специјализацију из хирургије. Још као специјализант био
је изабран у звање асистента. Специјалистички испит је положио 1957. године. До 1963. је радио на Другој хируршкој клиници, када је прешао на Прву хируршку клинику и постао шеф одељења. Године 1965. изабран је у звање доцента, године 1973. постао је ванредни професор хирургије, а 1976 редовни. Хабилитациони рад је одбранио 1965, а докторску дисертацију на тему „Вредност сегмента дигестивног тракта у реконструкцији једњака“ 1976. године. Био је директор Центра за хирургију једњака и директор Института за болести дигестивног система.

Професор Герзић се усавршавао у афирмисаним иностраним хируршким клиникама из области грудне, васкуларне и трансплантационе хирургије, а последњих 20 година и из дигестивне и езофагеалне. На усавршавању у Паризу, Москви, Прагу, Лондону, Бристолу, Чикагу, Сијетлу, Рочестеру, Падови и Токију провео је укупно 12 месеци.

Професор Зоран Герзић
Професор Зоран Герзић

Зоран Герзић се цео живот бавио општом и абдоминалном хирургијом, али далеко највише хирургијом једњака и желуца. Био је одан болеснику и хирургији. Сматран је изврсним оператором. Поред професора Војислава Стојановића, Исидора Папа и Љубомира Рашовића, један је од оснивача модерне хирургије једњака и желуца код нас. Увео је практично све познате операције на овим органима, а у некима од њих је дао своје, међународно признате, модификације оперативних процедура. Увео је у рутинску употребу код нас езофагектомију без торакотомије, интерпозицију јејунума по Мерендину, фундопликацију по Collis Nissenuu, ларингофарингоезофагектомију, езофагектомију са цервикалном гастропластиком по Акиyами, са систематском лимфаденектомијом и реконструкцијом у једном акту. Међу првима је, још 1973. године, предложио да се Хеллерова метода допуни антирефлукс процедуром код ахалазије. Такође је, за разлику од других аутора који су код стриктура једњака операцију изводили у 2 или 3 акта, предложио реконструкцију у једном акту, формирајући анастомозу на постеролатералном зиду и користећи колон, а не желудац као трансплантат. Бавећи се реконструктивним операцијама на једњаку, начинио је једну од највећих серија колопластика код корозивних стеноза једњака.

Седамдесетих година професор Герзић се бавио експерименталним трансплантацијама јетре и начинио више успешних трансплантација на свињама које су преживљавале и по више месеци. Само финансијски и организациони проблеми, на које није могао утицати, омели су га да трансплантацију јетре изврши на болесницима. Био је главни уредник уџбеника Хирургија за студенте и књиге Компликације у дигестивној хирургији (2000). Са М. Драговићем је био уредник југословенског уџбеника Хирургија (1998).

Године 1998. самостално је објавио и своју капиталну књигу Хирургија једњака. Поред тога, објавио је бројна поглавља у уџбеницима и у 3 иностране монографије. Објавио је преко 300 радова, од којих 23 рада у иностраним часописима. Био је више пута читиран, чаки од најпознатијих аутора.

Током бројних усавршавања у иностранству и учешћа на међународним састанцима и конгресима стекао је велики број познаника и пријатеља који су га веома уважавали. Био је 13 пута уводничар на домаћим и међународним конгресима, 6 пута је био члан научних комитета конгреса и председавао већем броју конгресних сесија. Такође је био гостујући професор на пет иностраних факултета и клиника (у Чикагу, Токију, Сан Франциску, Падови и Берлину). Руководио је са 4 научна пројекта у земљи и 2 у иностранству. Професор Герзић је био члан бројних домаћих лекарских и хируршких удружења, као и члан Society of Surgery, Fellow of International College od Surgery, члан Извршног комитета ISDE (International Society for Diseases of the Esophagus) и национални делагат Југославије у том друштву. Такође је био национални делегат CICD (Collegium Internationale Chirurgiae Digestive). Године 2000. Постао је Senior member of the International Society for Diseases of the Esophagus. Био је члан издавачких одбора интернационалних часописа Journal of Diseases of the Esophagus i Journal of Emergency Surgery, главни и одговорни уредник Acta Chirurgica Iugoslavica 1988-1993. године и члан редакције часописа Српски архив. Био је редовни члан Медицинске академије Српског лекарског друштва од 1978. године и почасни члан Медицинске академије Хрватске од 1988. године.

За председника Удружења хирурга Југославије изабран је 1993. године. Годишњу награду за научно-истраживачки рад СЛД добио је 1973. године, Седмојулску награду Републике Србије 1991, награду за животно дело СЛД 1993, а „Велики печат” 1999. године. За дописног члана САНУ изабран је 1994. године.

Године 1993. је пензионисан, али је остао у активном радном односу у Центру за болести једњака још годину дана. Неколико година је био хирург консултант хируршког одељења болнице у Ужицу и био активан у секцијама Српског лекарског друштва, Удружењу хирурга Југославије и Академији медицинских наука СЛД.

Из два брака имао је три сина, међу којима је и сликар Душан Герзић (1961—1998). Професор Герзић је умро 23. августа 2001. године. Сахрањен је у Београду.