О Ужичанки Зори Груден и њеној деци

2321

Године 1935. у Београд се доселио млади зубар Оскар Груден, Словенац из Набрежине, код Трста. После неколико месеци је срео Ужичанку Зору Јехличку, студенткињу клавира, у коју се страсно заљубио…

Када се дође у Ужицу на Трг Светога Саве испред Гимназије, заинтересовани ће прићи до бисте ужичког Чеха Јосипа Јехличке, једног од најзаслужнијих за физичку културу у ужичком крају. Јехличка је са Ужичанком Милевом Драшкић имао ћерку Зору. Зора се у Београду страсно заљубила у Оскара Грудена, пореклом Словенца. Венчали су се 1936. године у београдској Вазнесењској цркви. Као и Јосиф, када се женио Милевом, и Оскар је прешао из католичке у православну веру да би се оженио Зором.

Зора Груден са децом док су живели у Ужицу
Зора Груден са децом док су живели у Ужицу

После венчања у Београду, младенци су отпутовали у Ужице. Оскар отворио ординацију. Живели су у сретном браку пуном љубави. После најстарије ћерке рођене у Београду, рађали су се „ужички“ Грудени, њих деветоро. Године 1951. породица мења адресу. Селе се у Београд, у тада тек завршену велику зграду на Сењаку, у улици Војводе Мишића преко пута сајма. Од дванесторо деце Зоре и Оскар Грудена најмлађи син Јосип, који носи име по куму Јосипу Брозу Титу и данас живи у том стану са својом породицом. Остали Грудени ту се често окупљају, иако живе на разним светским меридијанима.

Најстарије дете Зоре и Оскара је Марија – Маја, Мајца, балерина, па онда редом Александар – Саша, глумац, Душан – Дуле, доктор машинства, директор развоја Поршеа, Бранислав – Бранко, цариник, Мирослав – Мирко, инжењер машинац и информатичар, Јасна – Мицка, филолог, Марина – Рица, службеница и фолклориста, Владимир – Лаки, поморац и информатичар, Срђан – Смит, студент дентиста, Јосип Кеса, Бујка, инжењер машинац, један од водећих стручњака Shell-а, Снежана – Цива, зуботехничар, и најмлађа Јелка – Бека, службеница у ИМР и ЦИП-у. Како су се деца рађала, Зора им је смишљала надимке – Мајца, Мицка, Цива, Бека, Лаки, Бујка … и ти надимци су им остали и дан данас.

Оскар и Зора Груден са свом својом децом
Оскар и Зора Груден са свом својом децом

Оскар је поред редовног посла у зубној амбуланти МУП-а, да би издржавао бројну породицу, радио још у три ординације. Зора се посветила децим била је одличан организатор, свако је радио свој део посла. Породична хармонија, љубав и подршка свакога према свакоме, учинила је да се то одржало до данашњих дана.

У то послератно време био је обичај да председник Југославије Јосип Броз Тито буде кум деветог рођеног детета у породици. А, Груденима, изузетно, и десетог. Тада су живели у Ужицу када се родило девето дете, мајка је према тадашњем обичају писала Маршалу. Изасланик кума био је Ужичанин Слободан Пенезић Крцун. Дао је име детету по његовом најбољем другу погинулом у НОБУ – Срђа. Била је то велика прослава. Срђа био прво Титово кумче у Ужицу. Када се 1949. родио нови син, мајка Зора је поновила молбу и дечачић је добио име по куму. После је сваке године у кућу Грудена Тито за рођендан кумовима слао поклон-пакет са слаткишима и играчкама.

Зора, иако дипломирана пијанисткиња, помагала је мужу у зубној ординацији, сама је бирала јеловник, кувала и организовала живот. Преминула је 1989. године.

Данас има 128 чланова породице Груден. Организују „Груденијаде“, када се сви окупе. “Тада са разних страна света долазе Грудени са својим породицама, у град за који се сви договоре да ће бити место скупа и дружења. Од 1984, када је било прво окупљање, то се до сада понављало 13 пута. И сигурно ће поново, али у још већем броју. Стижу најмлађи”.

Грудени у Поршеу
Грудени у Поршеу

Један од Грудена Душан написао је књигу “Летопис моје породице”. О породици Груден Пуриша Ђорђевоћ и Бранко Ћеловић су снимили документарни филм 1960. “Дванесторо деце друга Оскара”, који је емитован на телевизији.

Од Грудена данас можемо издвојити Душана Грудена, који је био један од руководилаца у Поршеу на развоју најсавременијих мотора. Дао је свој допринос и за многе фирме – за амерички Џенерал моторс, руску Ладу, па Волво, Форд, Рено, Волксваген. Помогао је и код конструкције првог малолитражног мотора на свету са убризгавањем горива за ондашњи југословенски Југо. Професор Груден је био „отац“ развоја мотора са 4 вентила, конструкције која у последњих двадесетак година није замењена ничим бољим. Када је Порше у свом истраживачком центру у Вајсаху основао истраживачко одељење „Екологија и енергија“, Душан Груден је био први директор тог веома важног огранка. Ту је радио све до пензије. Др Груден је остварио више десетина патената. Као свој највећи успех у развоју теорије савремених мотора сматра свој патент из 1975. – „термодинамички циклус са изотермном експанзијом“ у раду мотора.