О ужичком певању

1180
Фризерски салон Ивка Новаковића
Фризерски салон Ивка Новаковића

У Ужицу познатом по доброј песми, певало се у градским црквеним и школским хоровима. Повремено су оснивани вокални октети и секстети најчешће називани по имену града “Ужичани” или ” Ужичанке”. Ипак се најлепше певало у кафани. Много врсних музичара дефиловало је кафанским бинама и увесељавало кафанске госте.У локалима без музике окупљало се друштво које би радо запевало “а капела”. Поред кафана, радо се певало и окупљало у појединим занатским радњама. Познато је да ковач Дуле Антонијевић” Пујдо” у радњи имао обавезну подневну паузу. Шегрти би припремили салату, а газда добро вино за сталне госте. Поред “Пујдоваца” Дула и Љубише, без изостанака су били Вуле Остојић, Лазо шнајдер и Тозо Вујадиновић. Кројачи Никола Лојаница, један од оснивача ” Златиборске виле”, Драги Алексић као и Божо Пајевић такође су неговали добру песму у својим кројачким радњама.

Међу фризерима и берберима било је врсних музичара. Перо “Бува” био је познати хармоникаш , тамбураш и гитариста иако је по професији био берберин. Јово Росић берберин, био је после рата задужен за расељавање Житног пијаца, због изградње Трга партизана . Он је лепо свирао тамбуру. Један од носиоца тамбурашке музике шесдесетих и седамдесетих година прошлог века био је такође берберин Ивко Новаковић. Своју прву радњу отворио је у Београду где се оженио лепом Лелом. Вратио се у родно Ужице и узео кућу под закуп од Бора Симовића – Бора воскара. На спрату је становао, а у приземљу држао фризерску радњу. Код њега је занат завршио и касније радио његов брат Милан Новаковић.

На фотографији су Ивко у срдини, лево његов брат Милан, десно је Радул, који је дуго радио код Ивка. Са стране су још две запослене фризерке код Ивка. Ова кућа и данас изгледа исто. До куће Радована Прљевића, у којој је дуго била култна посластичарница “Зора”, данас се у овом локалу налази продавница гардеробе ” Ненекс”.