U Užicu poznatom po dobroj pesmi, pevalo se u gradskim crkvenim i školskim horovima. Povremeno su osnivani vokalni okteti i seksteti najčešće nazivani po imenu grada “Užičani” ili ” Užičanke”. Ipak se najlepše pevalo u kafani. Mnogo vrsnih muzičara defilovalo je kafanskim binama i uveseljavalo kafanske goste.U lokalima bez muzike okupljalo se društvo koje bi rado zapevalo “a kapela”. Pored kafana, rado se pevalo i okupljalo u pojedinim zanatskim radnjama. Poznato je da kovač Dule Antonijević” Pujdo” u radnji imao obaveznu podnevnu pauzu. Šegrti bi pripremili salatu, a gazda dobro vino za stalne goste. Pored “Pujdovaca” Dula i Ljubiše, bez izostanaka su bili Vule Ostojić, Lazo šnajder i Tozo Vujadinović. Krojači Nikola Lojanica, jedan od osnivača ” Zlatiborske vile”, Dragi Aleksić kao i Božo Pajević takođe su negovali dobru pesmu u svojim krojačkim radnjama.
Među frizerima i berberima bilo je vrsnih muzičara. Pero “Buva” bio je poznati harmonikaš , tamburaš i gitarista iako je po profesiji bio berberin. Jovo Rosić berberin, bio je posle rata zadužen za raseljavanje Žitnog pijaca, zbog izgradnje Trga partizana . On je lepo svirao tamburu. Jedan od nosioca tamburaške muzike šesdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bio je takođe berberin Ivko Novaković. Svoju prvu radnju otvorio je u Beogradu gde se oženio lepom Lelom. Vratio se u rodno Užice i uzeo kuću pod zakup od Bora Simovića – Bora voskara. Na spratu je stanovao, a u prizemlju držao frizersku radnju. Kod njega je zanat završio i kasnije radio njegov brat Milan Novaković.
Na fotografiji su Ivko u srdini, levo njegov brat Milan, desno je Radul, koji je dugo radio kod Ivka. Sa strane su još dve zaposlene frizerke kod Ivka. Ova kuća i danas izgleda isto. Do kuće Radovana Prljevića, u kojoj je dugo bila kultna poslastičarnica “Zora”, danas se u ovom lokalu nalazi prodavnica garderobe ” Neneks”.
