Октобар 1961. године

1043

У биоскопу “Златибор” приказивали су се филмови “Продавачица љубичица”, “Узорана ледина” I, II и III део, “Дрво за вешање”, “Мирно лето”, “Викинзи”, “Мартин у облацима”. У Дому ЈНА: “Родитељски дом”, “Бели робови”, “Ветар је стао пред зору”, “Пут у високо друштво”, “Балада о војнику”, “Гола маја”, “Пет у милион”, “Високи странац”, “Каубој”.

Изграђен је први зидани фабрички димњак у Ужицу висине 34 метра, за котларницу текстилног завода “Цвета Дабић”, који се уклопио у панораму Ужица гледано са Златиборског пута.

Први зидани фабрички димњак се уклопио у ужичку панораму гледано са Златиборског пута
Први зидани фабрички димњак се уклопио у ужичку панораму гледано са Златиборског пута

У Дому ЈНА је овога октобра гостовао ансамбл “Орце Николов” из Скопља који је извео програм забавних и народних мелодија. Учествовали су певачи: Благоје Петров, Нина Спирова, Рада Јованова, Дафина Мавровска, Реџеп Зајзи, Ахмет Асанов и иструментални квинтет Коче Петровског и Милета Христовског.

Одржан је коцерт Београдске филхармоније којим је под руководством
Живојина Здравковића.

Од 1. до 8. октобра одржана је прослава “Дечија недеља”. Првог дана приређене су трке тротинетима и малим бициклама. На смотри одојчади која је одржана у дечијем диспанзеру додељене су награде и дипломе за најбоље одгајену децу. Деца су цртала на асфалту, на новом Тргу партизана (још увек цртају, ова традиција се очувала). Три дана поводом Дечије недеље у биоскопу “Златибор” приказивани су кратки цртани филмови и играни филм “Чаробњак из Оза”. Последњи дан почео је на дечијем игралишту на кеју поред Ђетиње (данас паркинг робне куће “Београд”) шареним вашаром. На искићеним тезгама родитељи су деци куповали играчке, вазе, огрлице, албуме, везове, балоне… На Тргу је одржан маскенбал, набоље маске су награђене. Све би би било добро да деца нису цртала на неопраном асвалту, а вашар је одржан у прашини, на простору који претхдно није попрскан. На тргу се није чула конферанса од жагора деце… Запаматио сам овај вашар, био је ту и мали рингишпил којим је руковао чика Момо Гукић, који је имао кућу стотинак метара пре капије Великог парка. Један од првих ужичких некадашњих фудбалера ме је пуштао на рингишпил бесплатно. На нашим просторима Дечија недеља се обележавала од 1934. године, и од тада се мења и развија прилагођавајући своје програмске циљеве стварним потребама и проблемима деце. То је био велики и поштован празник у време шездесетих година. На сваке две године су штампане пригодне поштанске марке посвећене Дечијој недељи.

Плахат за КУД Орце
Плахат за КУД Орце

“Вести” су прославиле 20 година од изласка листа у сали позоришта (оног старог на Доњој чаршији). Први део прославе говорили су први уредник листа др Душан Недељковић, уредник другог ратног издања Жика Аврамовић и уредник Стојан Костић. У другом делу су наступили новинари Вести и Борбе Благоје Лазић, Божо Булатовић, Душан Ђурић и Миша Васиљевић. Сутрадан учесници и гости обишли сва места везана за излазак листа почев од 1941, посетили Музеј устанка и отишли на ручак у Градску кафану, а после су отишли на Златибор.

О првом уреднику “Вести” др. Душану Недељковићу се данас у Ужицу ништа не зна, па је ред да мало више о њему кажем. Душан Недељковић је рођен у Исакову код Ћуприје, 18. маја 1899. Умро је у Београду, 29. јуна 1984. године. Српски је филозоф, доктор филозофије и професор универзитета у Скопљу и Београду. Докторирао је на Сорбони 1922. године, са темом „Филозофија природе у делу Руђера Бошковића“. Радио је као професор Универзитета у Скопљу. Заједно са Браниславом Петронијевићем, учествовао је на 8. интернационалном конгресу филозофа у Прагу 1934. године. За време Другог светског рата био је учесник НОБ. Током Ужичке републике од 28. септембра 1941, био је члан редакције „Вести”, гласила Штаба Ужичког народноослободилачког одреда и његов први уредник.

Поводом Дечије недеље објављиване су и поштанске маркице
Поводом Дечије недеље објављиване су и поштанске маркице

Тада је од предузећа највише градила станове за своје раднике Ваљаоница, два солитера код стадиона, два солитера код Цвете Дабић, са шест спратова. Секретаријат за унутрашње послове је градио један солитер са 25 комфорних станова, док су завод за социјално осигурање и ЕПС градили по шест станова у Јакшићевој улици. Војска је градила један стамбени блок од Хотела “Палас” до преко пута зграде социјалног осигурања са 64 стана. Поред овога блока војска је почела са градњом солитера од осам спратова на углу Студеничке и 7. јула (солитер лево од позоришта). Увелико се припремала градња зграде филијале Доза у улици Вите Пантовића. Ваљаоница је поднела захтев општини да од тадашње поште, која се налазила до Хотела Париз па до Малог парка, гради блок који ће имати до 400 станова. Иначе, општинска власт је тада настојала да што више поруши или како се коме свиђа изгради центар града. Да би ову своју идеју спровели у дело, почели су да удружују инвеститоре, како би могли да се подижу већи стамбени блокови. Сама опптина је финансирала градњу у Јакшићевој улици са 12 станова и троспратну зграду са 16 станова. Општина је завршила зграду са 6 станова у Крчагову, док су се завршавали радови на другој, такође са шест станова. Усељене су и зграде са по шест станова у улици Душана Вишића, углавном члановима Савеза бораца и ратним војним инвалидима.

Феријални савез је завршавао припреме за изградњу једног хотела, прихватилишта са 120 лежајева код плаже (некада феријални дом “Младост” данас Хотел “Турист”). Општина је такође пожелала да гради у Јакшићевој улици једну стамбену зграду са 12 комфорних станова, 6 двособних и 6 једнособних. Ови станови су се продававали када су били завршени. Трговци су тада били најчешћа професија која је узимала кредите за стамбену изградњу.

Први уредник "Вести" др Душан Недељковић
Први уредник “Вести” др Душан Недељковић

На периферији углавном су се градиле типске куће са најнужнијим комфором и најчешће без дозволе за градњу.

Слобода је победила ОФК Београд са 2:1, а Ужичани одавно нису гледали лепшу утакмицу. У “Вестима” од 12 октобра 1961. новинар ДП је писао о овој утакмици:

“Одавно на ужичком стадиону нисмо гледали лепшу утакмицу него што је то било 10 октобра у пријатељском сусрету Слбода – ОФК Београд. Била је то права посластица за фудбалске гурмане. Од првог до последњег минута све је било лепо. Изведено је безброј дивних комбинација, доста шутева и успелих парада и интервенција голмана Кривокуће и Лопина. Гостима из Београда недостајали су Шијаковић, Скоблар, док је Слобода овога пута била комплетна. Неизменично су се ређали напади једног и другог тима. У 55. минуту досуђен је индиректан ударац у казненом простору гостију. Неверевоватно и брзо и спретно изведен ударац и постигнут је гол, али Гојков игра руком. Судија је досудио једанаестерац, кога је Шибалић мајсторски претворио у гол. Тек што се прошло са центра, Самарџић је пронашао слободног Милошева који главом изједначује. Водећи гол Слободе је био најлепши на овој утакмици. Гардић је проиграо неколико играча на левој страни и убацио пред гол, П. Милосављевић се винуо кроз ваздух и поред немоћног Кривокуће послао лопту у мрежу…”

Слобода је следеће недеље победила Шумадију из Аранђеловца са 3:0. Али је од београдског Радничког изгубила са 5:0. А у такмичању синдикалних подружница, екипа просветних радника победила је у фудбалском сусрету екупу ужичких правника са 4:2.

Велики Иво Андрић прима Нобелову награду
Велики Иво Андрић прима Нобелову награду

У малим огласима у “Вестима” се појавила изјава захвалности: Изјављујем захвалност комшијама и пријатељима, ватрогасцима и органима јавне безбедности, који нам несебично помогоше на спасавању и гашењу пожара у нашем стану. Јовишић и Зарић, Вита Пантовића 23.

Догодила се тешка саобраћајна несрећа код хидроелектране у Бистрици у којој је изгубио живот 41 путник. Аутобус “Аутотранспорта” из Прибоја, који је био марке “Фап” и саобраћао на линији Прибој-Бело Поље, изненада се сурвао у реку Лим. Трагедија се догодила код висећег моста, пола километра од места Бистрице у правцу Прјепоља. У аутобусу се налазило 54 путника, спасено је 13.

Доста пажње Ужичана је побудила вест да је 26. октобра шведска Академија наука доделила Нобелову награду за књижевност Иву Андрићу.