Октобар 1964. године (први део)

912

Почетком октобра на све стране у Т. Ужицу су спремана дрва за огрев сем на Тргу и у неким новим зградама, где је било уведено централно грејање. Свуда по граду су се виђали Шиптари, који су стругали дрва традиционално старим ужичким породицама. Током педесетих, шездесетих и седамдесетих, све до 1980. године, када је Тито умро, у Ужицу су се могли видети Шиптари који су током јесени стругали дрва.

Ужичани су се ове 1964. добро спремали за зиму
Ужичани су се ове 1964. добро спремали за зиму

Приложена фотографија снимљена је код “Парчића”. На њој су Шиптари који одмарају и чекају нови позив. Снимио их је мој отац Влајко, била је једне са његове изложбе уметничке фотографије. Сећам се, када би дошли и стругали дрва у нашем дворишту у Омладинској 28, баба би им направила шербе, то су једино тражили. Брзо су радили, повремено би стали, смотали и запалили цигарете, наоштрили тестере и намазали их гасом. Данас као да осећам тај измешани мирис струготине, гаса и тог јаког дуванског дима, који је мене детенце штипао за очи.

Шиптари који стружу дрва код парчића
Шиптари који стружу дрва код парчића

Милија Јанковић, ћевабџија Хотела “Париз”, на сајму угоститељства и кулинарства у Лесковцу освојио је треће место у справљању специјалитета на роштиљу. Његов бифтек и ћевапи, пљескаце на кајмаку су били пресудни да уђе у најјачу конкуренцију. Милија, коментаришући свој успех, је између осталог рекао:

„Нема добре пљескавице, батака са роштиља, ни печења, без доброг ћумура. Нема доброг ћумура, без доброг дрвета, али ни без ћумурџије што му душа мирише на дим. Роштиљ месо правим ручно, на леду. Занат сам научио од најбољих старих ужичких роштиљџија. Једна од најбитнијих ствари када говоримо о роштиљу јесте да месо буде свеже. Месо треба благо налупати тучком само са једне стране тако да сокови који ће му дати укус и мекоћу остану у њему. Ти сокови су и најважнији и већину ствари током печења и радимо да их сачувамо. Тако је битно и да ватра на којој печемо месо буде лагана. Роштиљ солимо тек кад је на ватри и то минимално, јер је лакше после досолити месо него да га пресолимо током печења. Месо на роштиљу окрећемо само по једном са сваке стране, док је једино ћевапе потребно окренути четири пута.”

Време кад је најбољи роштиљ био у кафани "Париз"
Време кад је најбољи роштиљ био у кафани “Париз”

Трговинско предузеће “Градина” је решило да отвори продавницу на углу Југ Богданове и Шумадиске улице у насељу Клисура, продавници су решили да дају име насеља. Другу продавницу су отворили на “Царини” на почетку “Густермале” код моста испод “Сарића Осоја”. Градина је предходно отворила продавницу и у Карану.

За школство тада у Ужицу се могло рећи: “Градске школе без простора, а сеоске без кадра”. У граду је било 128 одељења редовних ученика у 43 учионице. У селима две школе, без иједног наставника за предметну наставу, већину предмета предавали су учитељи.

Одржана је наградна изложба фотографије. Прву награду је добио Дарко Лазић за фотографију “Асфалтери”, другу Милован Бућевац за фотографију “Девојка са трасе”, трећу Миладин Кукоњац за фотографију “Гвоздена капија”. За најбољу колекцију одабраних фотографија награду је добио Миленко Даничић, а посебно су били похваљени: Младен Јовановић, Мирослав Бучић, Недељко Бекић. Била је и специјална награда “Историјски споменици Среза”.

“Слобода је победила Метохију из Призрена 2:1 и попела се у лиги на прво место.

Крчагово на половини шездесетих 20. века
Крчагово на половини шездесетих 20. века

Крчагово је тада имало 3000 становника, није имало називе улица, већ само називе појединих насеља као: Нова и стара колонија, Ново и старо насеље, Крчагово I, II и III део, Маријановића брдо, Секулића брдо. Прве улице које су добиле имена у Крчагову су биле: Радомира Млађеновића, улица која је тада ишла од путарске куће на Доварју до кланице, улица од Доварја до Сењака се звала “Радничка”, улица од раскрснице на Доварју према Вујића брду, назвали су “Карађорђев шанац”. Од Капетановине до “Мендина брда” улица је добила име “Танасковића улица”, а улица у новом насељу добила је име “Браће Матовића”.

Месна заједница “Крчагова” је одлучила да уреди улицу кроз колонију у свом насељу. Потражили су помоћ од “Првог партизана”, пошто су у Колонији већином живели радници из овога предузећа. Добили су одговор да нема средстава, па су се обратили другима. Од “Златибора:, “Сретена Гудурића”, “Ракете” и “Ваљаонице бакра” су добили возила. Домаћинства настањена у колонији су дали по 5000 динара. међутим све ово није било довољно, па је одлучено да се прода капија на улазу у колонију, јер од 1949. године ничему не служи, пошто сем улаза нема друге ограде. Капију су продали за 16.000 динара, али када су хтели да купе материјал из предузећа „Први партизан“ је наређено да одмах врате капију или ће ићи на суд. Тако је капија враћена на своје место да ничему и даље не служи. Бирократија је забележила још један поен у свом дугом постојању у Ужицу.

Ужичке "Вести" данас
Ужичке “Вести” данас

22. Октобра изашао је 900 број “Вести”. За 20 година постојања “Вести” су биле једини ужички медиј. Дале су допринос информисању и развитку и постале трибина на којој су покретана многа питања.