Srbi su naseljavali stara rimska utvrđenja, birajući pritom citadele na nepristupačnim mestima, odakle bi lakše mogli dati otpor neprijatelju. U ovom kraju obnovljene su Čajetinska i Šljivovačka gradina.
Istom vremenskom razdoblju pripada i veoma interesantno utvrđenje na Gradcu u Dobroselici. Brdo je sa tri strane veoma strmo i gotovo nepristupačno, dok je prilaz sa četvrte prilično dobar. Zbog toga su na tom delu bili podignuti bedemi razmere 2h2 metra, čiji su ostaci i do danas sačuvani. Na nepristupačnoj južnoj strani nalazi se kameno postolje u vidu klupice, koje je, po svoj prilici, služilo za osmatranje okoline. U početnom delu bedema, u samom njegovom temelju, Pri iskopavanju unutrašnjeg dela pronađen je srednjovekovni materijal, kao vrh koplja, nožić itd.
Prilikom formiranja srpske države Zlatibor i Užice su pripadali županu Stracimiru, a tek oko 1180. godine Nemanja ih je priključio svojoj državi.
Posle cara Dušana, Zlatibor se izvesno vreme nalazio u posedu Vojislava Vojinovića, ali kada je ovaj umro, Nikola Altomanović je iskoristio povoljnu priliku i nasilno ga oduzeo. Altomanovićevu vlast nad ovim krajevima potvrđuje i podatak da je on zlatiborsko selo Sjeništa poklonio manastiru Hilandaru.
Danas Jedan od najlepših vidikovaca Zlatibora je “Klupica” u selu Dobroselica. Nalazi se između dva bora, a očaravajući pogled sa vidikovca naveo je najpoznatijeg zlatiborskog slikara Boža Kovačevića da ostavi veliki broj prelepih pejsaža Zlatibora. Na 2 kilometara udaljenosti od Vodica, na Borovoj Glavi, prvoj usputnoj stanici ka selu Dobroselica, nalazi se galerija-zadužbina akademskog slikara, pokojnog Bože Kovačevića.
Bilo je to u vreme cara Dušana. Vraćajući se iz ratnog pohoda car je prešao preko planine koja se danas zove Zlatibor. Obišao je utvrđenje Gradac i selo Zloselica, bio je srdačno dočekan od lokalnog stanovništva, upitao je domaćine: „Kako se zove ovo selo, gde me ovako lepo dočekuju?“. Nakon što je dobio odgovor da je u pitanju selo Zloselica, bio je začuđen i tom prilikom je uzviknuo: „Od danas, ovo selo se zove Dobroselica!“. Tako je nastala legenda, car Dušan postao za sva vremena dobroselički kum a selo je ime dobilo po dobrim ljudima. Meni je mnogo drago što su moji predci Kovačevići iz takvog sela.
ŠTo se tiče srpskih vladara, u ovom selu Miloš Obrenović je bio sluga kod Aksa Ječmenice u Dobroselici, pre nego što je postao vladar Srbije.
Dobroselica je udaljena samo 15 klometara od centra danas grada Zlatibora, koji, sa svim pojavama urbanističkog haosa, ogromnih višespratnica daje utisak da ste upravo došli u raj snobizma svake vrste.
Dobroselica je jedno od najlepših planinskih sela zlatiborskog kraja. Selo dobrih ljudi, visokih stoletnih borova, nepreglednih pašnjaka prošaranih starim drvenim kolibama, zbog čega poslužilo kao sjajno mesto za snimanje dosta filmova.
U centru sela, okružena visokim stoletnim borovima, od kojih su neki stari skoro 500 godina, smeštena je crkva brvnara, posvećena proroku Iliji. Crkva je izgrađena 1821. godine, a narodna legenda kaže da je podignuta u toku jedne noći, i to tako što pobožni Dobroseličani preneli, na svojim konjskim zapregama, drvenu crkvu sa susednog brda, Crkvine, koju su Turci nameravali da zapale narednog jutra.
Crkva je malih dimenzija, širine 5 i dužine 8 metara, što uz niska ulazna vratanca čini da bude jedna od najreprezentativnijih bogomolja ovog tipa. Pravougaonog je oblika, sa vešto izvedenom polukružnom oltarskom apsidom od brvana na istočnoj strani. Postavljena je na niske kamene temelje, zidovi su joj od masivnih hrastovih talpi, a krov od šindre, kasnije je stavljen crep.
Posebnu atrakciju predstavlja ikonostas od obojenih dasaka na kome dominiraju prestone ikone Bogorodice i Hrista sa baroknim krunama na glavama. Zbog svoje starosti, kao i arhitektonske jedinstvenosti, crkva se nalazi pod posebnom zaštitom države i uživa status kulturnog dobra.
U ataru Dobroselice nalazi se i manastir Dubrava. Ne zna se kad je tačno izgrađen, vekovima je bio razrušen i zaboravljen. Ipak, početkom ovog milenijuma otpočela je i završena obnova Dubrave. Vraćen je u život nekad srušeni jednobrodni hram Svetog Pantelejmona, nevelika građevina, a zatim na ovom mestu napravljena i nova crkva posvećena Svetom Vasiliju Ostroškom. Pojedini meštani Dobroselice, nesebično su dali svoja imanja za tu namenu. U saradnji s vojskom kroz bespuće tada prokopano devet kilometara puta podno Tornika, dovedena voda…
A priču o obnovi Dubrave prati i legenda o zlatiborskom zlatu. Počinje s dolaskom hilandarskog monaha Danila u ovaj kraj. Upravo njemu se pripisuju najveće zasluge, potpuno se posvetio svojoj misiji da ceo taj zaboravljeni kraj oživi i što više dobrih ljudi uključi u obnavljanje svetinje.
U narodu se pričalo da je monah Danilo, ne ni tako davne 1999. godine, usnio san o postojanju zlata u ostacima manastira Dubrava. Navodno mu se ukazao patrijarh German koji mu je dao zadatak da pronađe izgubljeni manastir u kojem se krije blago. Tako je otac Danilo, s blagoslovom igumana Julija, stigao u manastir Uvac, gde je osnovao bratstvo, a onda se upustio u potragu za ruševinama misterioznog manastira. Navodno ih je našao tako što mu je pažnju privuklo jedno stablo starog hrasta. Monah Danilo je koristio svaki slobodan trenutak da istražuje teren na koji mu je ukazivalo božje proviđenje, pešačivši svakodnevno po 5-6 sati u potrazi za ostacima temelja nekadašnjeg manastira. Njegov trud će ubrzo dati rezultat. Ostaci manastirskih zidina biće otkriveni, a nedugo zatim jedan Dobroseličanin, koji je pomagao u iskopavanju zidina, pronaći će skriveno manastirsko blago u vidu 260 mletačkih zlatnika. Za mnoge bio je to znak sa neba da ova bogomolja treba da bude obnovljena.
U Dobroselici se nalazi i Prerast (kameni most nastao urušavanjem pećinske tavanice), prirodni geomorfološki fenomen koji privlači sve veću pažnju. U narodu je poznatija kao Točkoviča pećina ili Šupljica. Pećina ima dva otvora jedan naspram drugog, duga je 50, a visoka 15 metara.
Jedan od Turista koji je stigao na Vodice, Borovu glavu i Dobroselicu je zadovoljan uzviknuo: „Ovo je pravi Zlatibor, hvala Bogu što sam ga otkrio“
