I danas stari Užičani kuću između Banke Intesa i prostorija Lutrije Srbije zovu Pekovića kuća. Ovo je prilika da nešto kažem, ko je bio Milan Peković.
Rođen je u Semegnjevu 11.7.1894, od oca Vladimira i majke Stojane. Kao dete došao je u Užice kod strica Rađena Pekovića na školovanje. Završio je trgovačku školu i ostao kao šegrt kod strica u radnji. Oženio se Draginjom Mitrović 1927.god. i odmah po tom otvorio samostalnu trgovačku radnju na Glavnoj ulici. Potom je otvorio još dve radnju i kupio kuću takođe u glavnoj ulici. Bavio se prodajom mešovite robe, između ostalog prženjem , mlevenjem i prodajom kafe. U braku je imao dva sina Vlastimira i Miodraga.
Rešenjem 53 od 25.12.1959.god, Komisija za nacionalizaciju Užice oduzeti su mu svi poslovni objekti-lokali kuće i stanovi. Ostao mu je samo stan na glavnoj ulici br. 131. Nakon nacionalizacije, podneo je zahtev za otvaranje privatne radnje za proizvodnju začina i mirođija i surogata od kafe. Na kućnoj adresi živeo je do smrti 24.06.1968.godine.
Novinari su često pisali o njemu, jer je njegovo zanimanje bilo jedinstveno u staroj Jugoslaviji. Bavio se uslužnim prženjem i mlevenjem kafe. Užičani su čika Milana zvali “Doktor za kafu”. Posedovao je stari francuski pržun, kafu ručno i pržio i mleo.
