Плажа „Јадран“ је била дивно уређена, лепа као објекaт уз реку.
Пред улазом на плажу жуборила је чесма хладне изворске воде. Ту складну грађевину уређених кабина, платоа за сунчање и седење у хладу разнобојних сунцобрана уз напитке, водио је свима знани Кале Угоститељ.
Сећања која сам слушао и записе које сам читао, потврђују речи да је: „ради такве лепоте било довољно живети један људски век“. Да су на тој ужичкој плажи: „као на каквој писти, ужичке лепотице у кретњи, или лепој пози, блистале на сунцу. Њихова бронзана нагота пре су вајана лепота руком и длетом великог Фидије, него ли Еросов призор.“
