Прво да кажем понешто из европске историје скијања. Најстарија скија пронађена у Шведској, стара је 4500 година. Нордијске земље имале су скијашке одреде у својим војскама у средњем веку. Почетком 20 века, у Норвешкој се оснивају прва удружења за скијање, а 1862. године одржана су прва такмичења. Први смучарски клуб на територији некадашње Југославије формиран је јануара 1893, на Цетињу.
Ужичани су били међу најбољим српским скијашима од самих почетака скијашког спорта у Србији. Прво организовано смучање у Србији догодило се у зимско-планинској секцији Српског планинарског друштва 1922 године, и у организацији СОКО 1923 године, Прво спорско скијашко такмичење организовано је 1929 године, када је на Авали одржано такмичење у смучарском трчању на 8 км. Ужичани су много раније почели да се баве скијањем и зато су касније били веома успешни, од Часлава Јехличке до Марије Трмчић.
Први помен скијања у Ужицу везује се за Ужичанина, официра Јеша Димитријевића, који се 1908, после годину дана обуке у Француској алпској аљтиљерији, вратио у Ужице. Своје одушевљење скијањем је пренео ужичкој омладини одмах после рата, уз подршку тадашњег председника општине Петра Ћеловића, који је поручио првих 15 пари скија са опремом. Тадашњи стари Ужичани су прозвали скије “ђавоље ноге”. Скијање на “ђавољим ногама” је дочекано у чаршији као право чудо. Први ужички скијаши су тренирали на Вашеришту, код некадашње старе зграде ткачнице ћебади Ђока Поповића, у близини Касапчића моста.
Зора Топаловић није само у Ужицу од жена била прва која је обукла панталоне. Била је и прва Ужичанка која је стала на скије и савладала скијање. Та ужичка песникиња, млада жена доста старијег професора Јована Топаловића била је и једина жена која је возила боб. У скијању придружиле су јој се наставница гимнастике Руженка Мудрох, Милева Пејовић и још неколико младих суграђанки. Била је то и једина женска екипа која се возила на бобу. Године 1936. Соколски савез Београда поклонио је Ужичкој соколској жупи 30 пари скија, а Ђачко планинарско друштво “Торник” набавило је још 10 пари.
До Другог светског рата ужичка скијалишта била су на Пори, Малом Забучју, на Рајићевини, где је уређена и импровизована скакаоница. Тада су најбољи ужички скијаши били: Часлав Јехличка, Јанко Николић, Чедомир Бајчетић, Звездослав Бошњаковић, Дејан Маленковић…
