Године 1935, као недовршен, отворен је на Копаонику планинарски дом, ту где је данас Хотел “Олге Дедијер”. Удружење студената планинара Београдског универзитета (основано 1933) са истакнутим појединцима, међу којима је и Војин Смодлака, започиње обуку на Копаонику у скијашким спортовима. За време Другог светског рата планинарски дом на Копаонику је уништен. После рата др Војин Смодлака је дао иницијативу планинарима да се, на темељима старог, 1948 год. подигне нов планинарски дом “Олга Дедијер”. Године1949 год, под самим врхом Копаоника, на месту за старт смучарске трке, подигнута је кућица за склањање такмичара, а такође и на циљу, испод Крчмар воде. Др Смодлака ту је представио нову младу генерацију, која ће својом активношћу бити најзаслужнија за развој смучарства у Србији. Биле су то прве генерације првих студената ДИФ-а, обучавани на Копаонику у зимским спортовима. Године 1950, међу студентима завршне годинме на Копаонику био је и један Ужичанин Влајко Ковачевић, први ужички дифовац.
У Ужицу 1951. године при Планинарском друштву формирана је смучарска секција, која је имала више од 80 чланова. Друштво је сваке године на Златибору организовало општинско такмичење и спроводило патролно трчање са бојевим гађањем. Мој отац, професор Влајко Ковачевић, организовао је смучарске курсеве у Учитељској школи, на скијама које су правили ужички столари. Смучари који су се издвајали били су Мухамед Смајић, Бранимир Бошковић, Миленко Рогић Рога, Милан Зечевић Зец… У фебруару 1956. одбор за оснивање смучарског клуба је организовао групно и појединачно такмичење у трчању на 8 километра, од Ћендовине преко Поре, до улаза у башту биоскопа “Златибор”, који је био ту где је дечије игралиште на данашњем Тргу. Било је 16 учесника, победила је екипа Гимназије, а појединачно најбољи је био Рога, Миленко Рогић. Исте године организовано је и прво такмичење у бобу.
Следедеће 1957. године, смучарско и планинарско друштво спојени су у Смучарско планинарско друштво “Златибор”. Године 1961, при Учитељској школи, формирано је Смучарско планинарско друштво “Тара”. Следеће 1962. године, на првенству Србије, Петрија Петровић, пионирка чланица ДТВ “Партизан”, побеђује у велеслалому и стиже друга у смучарском трчању на два километра.
На ужичким такмичењима на падинама Раићевине, најуспешнији су били Душан и Младен Јевђовић (синови Јевђа наставника фискултуре), Милорад Чворовић, Зоран Доганџић, Зденка Поповић и Мира Доганџић. Прва екипа у смучарском такмичењу на 10 км, када су се истакли Илија и Радивоје Глишовић, победила је на Првенству Србије у омладинској конкуренцији 1968, а потом и следеће године. Тренер им је био Миленко Рогић Рога.
