Prenosimo tekst Svetislava Tijanić, objavljen u „Ekspresu“ 5. maja 1999. god.
Vozač kamiona Miodrag Milivojević, jedan od najboljih radnika GP „Zlatibor“ – Mehanizacija – iz Užica, za volanom je pune tri decenije i nikada za to vreme nije imao udes. I ovih dana je imao sreće. Našao se sa svojim šleperom na mostu u Kokinom brodu, kada su ga pogodili NATO projektili, i ne samo što je prošao bez ozleda, već je dovukao u Užice 23 tone uglja, koje je vozio iz Pljevalja.
Miodrag Milivojević je krenuo iz Pljevalja prema Užicu nešto posle 10 časova pre podne, iako su već u to vreme NTO avioni parali nebo iznad naše zemlje. Zaustavio se u kafani „Sveti Nikola“ na Kokinom brodu, kako bi svojim pretpostavljenima saopštio da dolazi na vreme i da se sve pripremi za istovar. O onome što se dogodilo samo nekoliko minuta nakon toga priča mirno i staloženo:
– Čuo sam snažan prasak, kamion se zaneo, i pomislio sam da su ekplodirale gume. Taman kada sam počeo da kočim na kraju mosta, odjeknula je još jedna eksplozija. Tada mi je bilo jasno da gađaju most, i da su moje gume u redu. Nije mi bilo svejedno, oznojio sam se, ruke drhte, ali se nisam zaustavljao.
Dok sam prolazio pored autobusa, oni najpribraniji su ga pozdravili glasnim povicima i aplauzom!
– Tada sam shvatio šta je moglo da mi se dogodi. Ljudi iz autobusa, kao na filmskom platnu, gledali su predstavu uživo. Očigledno da su gađali mostove baš u trenutku kad su na njima vozila, ali sam ja imao sreće. Jeste da ne treba izazivati sudbinu, ali, ako mi je suđeno, raketa će me naći i kući na mojoj Carini u Užicu – priča mirno Miodrag Milivojević.
Most na Kokinom brodu je uništen. Ne predaje se, međutim Milivoja – kako popularno zovu poznanici ovog hrabrog vozača. Već danas on će krenuti svojim šleperom u pravcu Pljevalja, zaobilaznim putem svakako, jer tamo GP „Zlatibor“ – Mehanizacija“ iz Užica ima svoje gradilište.
Milorad Paovica, direktor ovog kolektiva, o svemu tome kaže:
– Milivojević, kao i ostali naši vozači, stalno su na točkovima i u vreme vazdušnih napada. Posao je takav, ali moram reći da me posebno raduje što je baš u ovom slučaju sve prošlo bez posledica. Milivoju bi teško palo da mu je kamion i ogreban, jer ga on baš dobro pazi. U GP „Zlatibor“ mu, uostalom, radi kompletna porodica, a ni rat ga neće zaustaviti da zadati posao uradi kvalitetno i na vreme.
