То правоугаоно мало вештачко језеро на Златибору, центар данашњег туристичког градског насеља, изградила је омладина из Ужица и са Златибора 1947. године. Пројектовао га је златиборско чедо, академик Миладин Пећинар, који је рођен у Љубишу.
Радосав Риле Богдановић, историчар у пензији: – “Било је то 1946 године. Ужички омладинци су учествовали у припремним радовима за изградњу вештачког језера на Златибору. На Златибор смо превезени камионом. Било нас је око стотинак, махом ужичких гимназијалаца. Били смо смештени у предратном ресторану Швајцарија, док смо храну преузимали у једном суседном објекту, а обедовало се напољу. Та радна акција била нам је као загревање пред одлазак на изградњу пруге Шамац – Сарајево. За седам дана колико смо боравили на Златибору, главни радни задатак свакога дана нам је био копање земље, да би се створио простор који би могла вода да испуни. Земљу коју смо копали, одвозили су у дрвеним колицима и насипали на простору данашњег Краљевог трга и Аутобуске станице. Једна од песама коју смо певали те далеке 1947 гласила је : “Ашов, лопата, пијук и колица, то су алатке сваког омладинца” или “Иде, наступа, не боји се рада Друга ужичка ударна бригада”.
Језеро је дуго је 150 м, широко 50, а пуни га планински поток Обудовице. Лети је купалиште, могућа је вожња чамцима и педалинама, а зими кад заледи је клизалиште. Цели тај део Златибора који је данас градска четврт је добио име по том потоку који је туда текао, а данас чини део канализације Златибора. Обудојевица је популарна због својих скијашких стаза. Некада су ту били пространи пашњаци, а данас солитери и хотели.
Простор око језера је поплочан ту је и централни Краљев трг али и стазе за шетњу, клупе за одмор и високи борови. У близини језера се налазе тржни центар са доста продавница и ресторана, пошта, пијаца аутобуска станица и много тога још. После Другог светског рата, у спомен стријељаним партизанским рањеницима новембра и децембра 1941. године, Краљева Вода добија назив Партизанске Воде. Седамдесетих година 20. вијека се развија, што није престала ни до данас. Крајем 20. века, назив Партизанске Воде промењен је у Златибор, па често долази до мешања имена места и планине, посебно међу туристима. Растући и ширећи се, Златибор се повезао са Палисадом, који је некада био одвојено место.
