Užički košarkaši sa profesorom Vlajkom su odlučili te 1951. godine da poboljšaju uslove za košarkaški sport u Užicu. U Sali Sokolane su skinuli stari patos i postavili parket. To je bilo značajno poboljšanje, više se nije dizala prašina na odbijanje lopte… Ispred Sokolane su iskopali temelj za kamen, preko koga je nasuta šljaka, zatim je novi teren povaljan. Koševe, konstrukciju i obruče su uradili majstori iz Ložionice. Onaj stari drveni koš je pomeren u kraj platoa ispred Sokolane, za neke nove klince, zaljubljenike u košarku.
U Vestima je zabeleženo da je Tokom 1951. godine Sloboda pobedila Takovo (32:40) i Gimnaziju iz Smederevske palanke (38:37) ali su izgubili od čačanskog Borca (19:39) i Sloge iz Rankovićeva, tj. Kraljeva. Naime Kraljevo je tokom krize sa SSSR-om, krajem četrdesetih, promenilo svoje ime u Rankovićevo, po najmoćnijem srpskom komunisti, ne bi li se pokazalo jedinstvo naroda i rukovodstva, to je trajalo samo nekoliko godina. Kraljevčanima je uspelo 1954. da povrate i zadrže čisto monarhijski naziv usred socijalističke republike…
Kad su igrali u gostima, užički košarkaši su putovali ćirom, retko autobusom, hranu su nosili od kuće, bilo je to vreme zaista velikog entuzijazma.
„Velika upornost profesora Vlajka Kovačevića uvela je košarku u nastavu fizičkog vaspitanja, a to je veoma pomoglo popularnosti košarke. Kovačevićevo komandovanje na klupi Slobode značajno je uticalo na motivaciju i borbenost užičkih košarkaša“.
Zbog te velike motivacije i borbenosti, godine 1952, KK Sloboda je pobedila na zimskom turniru za prelazni pehar Crvene zvezde, koji je u organizciji Košarkaškog odbora Titovoužičke i Krgujevačke oblasti održan 29. i 30. januara. Učešće na ovom turniru uzeli su Napredak iz Kruševca, Budućnost iz Valjeva, Trstenik i Sloga iz Kraljeva, tadašnjeg Rankovićeva. U finalnoj utakmici Sloboda je pod komandom profesora Vlajka Kovačevića pobedila Slogu sa 29: 26. U ekipi Slobode igrali su: Đorđe Lazović, Vladeta Gluščević, Cole Ivanović, Miodrag Zarić, Dragoslav Melentijević, Dragoljub Veljović, Kosta Borović, Milorad Mića Jolović, Radisav Rako Subotić i Ilija Timotijević. Najbolji su bili Lazović, Gluščević, Ivanović i Zarić, a kod Sloge Novčić. Tadašnje novine su zapisale da je utakmicu dobila promena taktike prof. Vlajka. On u drugom poluvremenu menja taktiku u odbrani u „kvadratnu zonu“, koja je bila neprobojna sa brzim kontranapadima i preciznim ubacivanjima u koš. Tako je krajnim zalaganjima ostvarena pobeda za istoriju. Igrače je bodrila publika, koja se pokazala kao veoma objektivna, što do tada nije bio slučaj. Sloboda je na ovoj utakmici nastupila sa podmlađenom ekipom, tako da je na utakmici protiv Napretka igrao mladi Jolović.
Novinari su napisali da osvajanje prvog pehara Crvene zvezde u veoma jakoj konkurenciji najviše govorilo o borbenosti Slobodinih igrača. Novinar Dragiša Rašković Raškin, inače popularni užički fudbaler, napisao je: „U Titovom Užicu postoje dobri uslovi za razvoj košarke, posle osvajanja kupa „Crvene zvezde“ na ime boljeg rada i snadbevanja potrebnim rekvizitima SK Sloboda svojoj košarkaškoj sekciji dodelilo je 20.000 dinara“.
Sledeću godinu 1953. obeležilo je prvenstvo seniorskih ekipa Trsteničkog podsaveza u kome je igrala košarkaška sekcija Slobode, Šumadija iz Kragujevca, Metalac iz Smedereva i Trstenik. U krajanjem zbiru postignutih koševa, iako je izgubila od Užičana, na prvom mestu je bila Šumadija. Ostalo je zabeleženo da je Miodrag Jolović u borbi za drugo mesto, u poslednjoj sekudi postigao 40-ti koš koš za Slobodu koji su sudije priznale. Ali merilac vremena i zapisničar, inače funkcioner iz Trstenika, poništili su koš, utakmica se završila rezultatom 39:38. Sloboda je uložila žalbu KS Srbije, ali ona nije uvažena, tako Užičani nisu uspeli da dođu do srpske lige.
Godine 1954. u trci za pehar Crvene Zvezde u Sokolani igralo je 8 ekipa. Sloboda se nije proslavila, pobedila je kraljevačka Sloga, koja je u finalu sa 39:38 pobedila Šumadiju iz Kragujevca. Organizator turnira umesto čačanskog Borca koji nije došao, formirao je ekipu od članova DTV Partizan, tako da je bilo 8 učesnika. Na kraju ove godine se dogodio veoma zanimljiv susret između Gimnazije i Učiteljske, u kom su pobedili Gimnazijalci sa 21:20. Odlučujući koš postigao je Rako Subotić, a uz njega su se blistali razigrani Gluščević i Mihajlović. To veliko rivalstvo između Gimnazije i Učiteljske donelo je čak i noćne utakmice u dvorištu učiteljske škole sa punim gledalištem.
Profesor Vlajko, sećajući se užičke košarke iz pedesetih godina, je rekao: „Dugo vremena je pamćena tadašnja igra Tomislava Čanča Vasiljevića, skok šut Tomislava Dikana Mihajlovića, precizne šuteve Gojka Turundžilovića. Dobro iskorišćene potencijale Dragana Kilijana i Mićuna Mihajlovića… Tadašnja košarka je bila sporija ali dovitljiva, duhovita. Nije bilo sebičluka, tek kasnije je visina došla do izražaja. Lopta je išla okolo, a ko je bio slobodan šutirao je. Hvatalo se na ’kontru’. Jedno vreme je važila šema Lazović na poziciji centra, Gluščević na beku ili krilu, gde je išao Turundžilović. U odbrani, Lazović je bio desno, a Vasiljević na centru“.
Godine 1955, na Januarskom košarkaškom turniru u Sokolani, Užičane su predvodili prof. Vlajko Kovačević, kapiten Đorđe Lazović i Kosta Borović. Nastupili su bez treninga i ubedljivom pobedom nad Borcem iz Paraćina (71:19) nagovesili veliki potencijal. U Sokolani se početkom februara dogodila zanimljiviva utakmica između Gimnazije i Učiteljske škole. Uz urnebesno navijanje publike pobedili su „gimnazijalci“ (30:24). Najbolji igrač na utakmici je bio Aleksandar Gluščević.
Te godine u dvorištu učiteljske škole naprvljeno je igralište na mestu gde su bile rupe i krečane. Posle kopanja, svoj deo posla je odradio parni valjak, a onda nasuta crvena šljaka. Table su bile drvene, a konstrukcije je naručio neumorni profesor Vlajko Kovačević, koji se godinama borio da uslove za rad užičkih sportista budu što bolji. Postavljeni su i golovi za Rukomet i mali fudbal. Na novom terenu prve utakmice su odigrane u okviru sporskih susreta škola. „Učiteljci“ su pobedili ekipu Gimnazije iz Gornjeg Milanovca. Svoju titulu prvaka „učitelji“ su potvrdili titulom prvaka na Srednjoškolskim igrama na kojima je učešće uzela i škola učenika u privredi (ŠUP) i Gimnazija, dok je Ekonomska škola odustala posle katastofalno izgubljene utakmice sa „Privednikom“ tj. ŠUP (2:39). Šup je pobedio Gimnaziju sa 59:29, da bi učiteljska škola sa 51:32 bila bolja od „Privrednika“. Gimanzijalci su pobedili učiteljce sa 14:12 što je bilo dovoljno za treće mesto. Prvi su bili „učitelji“, drugi „ŠUP-ovci“. Sve pohvale za organizaciju turnira su otišle na račun organizatora, tj. profesoru fizičkog obrazovanja u Učiteljskoj škole.
Postojao je i košarkaški teren u dvorištu Gimnazije sa betonskim pločama, koštao je oko 250.000 dinara, otvoren je 18. oktobra tromečom košarkaša Gimnazije, Učiteljske škole i užičkog Studenta. U to vreme najbolji igrač ekipe Gimnazije bio je popularni Milenko Rogić Roga, kasnije Užičanin poznat kao odličan instruktor i trener smučanja, po svom automobili folcvagenovom dvosedu „Karmen“, kome se otvarao krov.
