Сви са Липе и деца који смо ишли у Основну школу “Душан Јерковић” остала је у лепом сеђању Градинина продавница “Истра”, ту на раскршћу где је у Блоку “Ц” Гудурићева продавница “Здрављак”. Преко улице посластичарница “Опатија” са десне стране раскршћа наспрам “Здрављака”, прeко улице продавница потрепштина за кућу “Истра”, а наспрем ње преко Главне улице филигранска радња Батаљаку Људовика.
Када се уђе у ту продавницу са два лепо аранжирана излога, где је изнад врата био натпис “Истра”, ма чим отворимо врата дочекивао нас је специфичан мирис новог. Са десне стране су продавана срества за хигијену, мириси и сл. На средини су били разне врсте конаца, дугмади и других свакодневних потрепштина за домаћинство, на полицама од пода до плафона поређане иза непрекидне тезге у облику великог ћириличног слова П. Са леве старне су били кандиторски производи, пиће, разне тегле са слатким и сланим, чак је било и гарнитура шаха, заиста све што човеку може да затреба и на памет да падне. На десном делу тезге, која је била нешто заиста посебно што касније није имала ни један ужичка продавница, био је велики избор разних бомбона. Могле су се купити на меру изложене у специјалним положеним великим теглама које су стајале на самом пулту те велике тезге, мамећи наше дечије погледе, терајући воду на уста, баш у на висини наших малих главица.
Дуго времена сам покушавао да нађем фотографију у продавници “Истра”, да обновим сећања савременика. Нисам успео све док ми се није јавио Слободан Туцовић са Доварја и послао фотографију са коментаром:
„Први са лева у продавници мој пок. Отац Миливоје Туцовић, касније је пустио бркове, и стари трговци Радиша Барјактаревић и Мирко Богдановић. Тада је у „Истри“ радио Соја са Доварја, као приправник. Анегдота за мог оца који је био шаљивџија – нека жена звала инспекцију због истеклог рока, каже био брко, у међувремену он обријао бркове и ,,нестао“… То је била лепа радња, а ђаци из Душана по мало крали бомбоне из тегли. Аутобус локал ишао главном улицом и станица је била испред радње. На спрату изнад породица која је имала сијамског мачка, чудо у Ужицу у то време!“
У Градини одлуче да „Истра“ постане драгстор и направе светлећу рекламу „Дракстор“ што је требало да значи да ради нон-стоп 24 сата. Тако је и радио први ужички драгстор неколико година. Негде мислим да је било 1978, породично смо се врађали кући са Ракијске пијаце, када видим поскидана слова дракстор. Питам шефа „Истре“ да ми да слово К, и кажем му ионако треба Г… Он ме гледа и схвати, насмеја се и каже „носи“. Станем ту у пролазу испред Епса и Блока Ц и жена ме слика, па кад нађем фотку окачићу да буде на сајту.
