На фотографији је раскрсница у Беглуку, некадашња улица Светосавска, лево прва изграђена ужичка стамбена зграда „Железничка“, десно је кафана – Хотел „Орјент“ Јова Бадњаревића. Данас се те зграде налазе на самом почетку улице Николе Пашића у близини старе ћирине Железничке станице, тј. Кафане „Ћира. У њој је смештен Ауто мото савез Србије. Кафана је добро радила после изградње железничке пруге Сталаћ – Ужице (1912), а нарочито после 1925, када је Ужице повезано железницом са Босном. Иако је на железничкој станици постојао ресторан, многи су чекали путнике у кафани „Код Бадњара“, „у Орјенту“, како су је звали.
У кафани су постојале „бубњарице“, тј даме које су забављале госте, али и одлазиле са њима у собе на спрату… Била је то једна од ужичких јавних кућа… Наравно, као и све јавне куће у то време, изазива протесте код женског дела становништва, па тако и ова ужичка. На фотографији је забележен протест Ужичанки против најстаријег заната на свету, почетком тридесетих година 20. века.
После Другог светског рата супруга покојног Бадњара наставила је да води кафану са „преноћиштем“. Наравно и даље ту постоји јавна кућа „за коју сви знају, а нико не зна“… Кафана је почетком педесетих прешла у власништво породице Вукашиновић. Кафана са радом престаје у другој половини педесетих. Предузеће за превоз робе и путника „Ласта“ закупљује зграду, у којој отвара аутобуску станицу. Тајанствено преноћиште са редовним муштеријама наставља да ради на спрату све до почетка седме деценије 20. века.
