Двадесетпрвог октобра 1924. године, комисија Министарства грађевина прегледала је пут Ужице – Краљеве воде, тако да ужички власници аутомобила, са породицама и пријатељима, макадамским путем одлазе на Златибор, да би уживали у природи и свежем ваздуху. Ужице поче брзо да мења изглед. Први аутомобили, са њима први превозници, мноштво гвожђара, колоњалних радњи, бакалница, пиљарница, књижара, апотека, фото атељеа, штампарија, хотела.
Преко пута Хотела “Париз” појавила се прва бензинска пумпа на ручни погон, коју изгради до тада непозната фирма “Мобилоил”. Другу ужичку бензинску пумпу Мобилоила, тачно испред садашњег улаза у Скупштину општине, држао је Ракић. Већину оваквих пумпи и киоска, где се продавао дуван, у Србији су с дозволом државе држали заслужни сиромашни ратни војни инвалиди.
Одмах после Другог светског рата, 1945. године, основано је Државно петролејско предузеће Југопетрол. Прва канцеларија у Новом Саду и представништва Југопетрола у југословенским републикама отворени су 1948. године. У почетку, од 1953. године, Југопетрол – Београд ради на трима бензинским станицама, “Железничка”, “Чукарица” и “Зелени венац”, када су аутомобили у Београду могли да се изброје на прсте. На овим бензинским станицама су се продавали бензин, дизел, петролеј за осветљење и моторна и машинска уља.
Поред горива на бензинским станицама, у понуди се појављују неки комплементарни производи и роба широке потрошње. У борби за задобијање купаца, Југопетрол уводи нове услуге на бензинским станицама, као што су прање ветробрана, провера и замена моторног уља, мерење притиска у пнеуматицима, промоције и наградне игре. На бензинској станици у Петроварадину је почетком седамдесетих направљена такозвана “врућа пумпа” са женским промо тимом у црвено-белим костимима, званим “Вруће панталонице”. Поред тога што је овакав концепт у то време био изненађење и за посетиоце из иностранства, ова атракција је представљала део напора да се унапреди услуга на свим бензинским станицама. У Новом Саду, радници на бензинској станици су носили беле радне униформе са рукавицама и постали су познати као “Лабудови”, а избор робе широке потрошње је превазилазио уобичајену понуду у осталим малопродајама у другој половини седамдесетих година.
Прва Југопетролова бензиска станица у Т. Ужицу је завршена на самом почетку шездесетих година 20. века на раскрсници Омладинске, Обилићеве и Вуколе Дабића. На том месту је данас зграда ЈП Ужице развој. Многи ужички дечаци и младићи су запамтили прву ужичку бензинску станицу, а и остали који су на санкама и преправљеним дечијим колицима терали канистере са лож уљем. Као и они који су да зараде за летовање чистили шофершајбне и помагали радницима Југопетрола. Ту су могле да се купе стране цигарете, лепе чоколадице и разне ситнице потребне возачима. Пумпа је радила 24 часа и њене услуге је користила већина Ужичана и путника који су пролазили кроз Ужице.
