Mesto gde su Užičani prvi put počeli da kupuju knjige bio je dućan koji je bio nasprem opštinske sudnice na Slanuši. Bio je u vlasništvu poznatog užičkog trgovaca na veliko ruja i pamuka Ilija Nerandžića, rodom iz Hercegovine. On je započeo prodaju knjiga 1845. godine, jer je bio veliki borac za narodno prosvećivanje. U Užicu je važio za časnog čoveka.
Kada je započeo sa prodajom knjiga, zaposlio je Milana Matkovića iz Rudina kod Nikšića, koga mu je preporučio zemljak ćurčija Savo Popović. Milan je bio veoma mlad, rođen 1826. godine, kod Nerandžića se obrazovao i izučio zanat. Za Neranića je bio mnogo više nego radnik, radio je za njega sve do Ilijine smrti 1869. godine.
Zatim je, uz druge trgovačke poslove nasleđene od Ilije Nerandžića, otvorio knjižaru 1870. godine kao ovlašćeni državni knjižar i bio jedan među prvima koji je prodavo knjige državne štamparije. Brzo je se obogatio, kao i Nerandžić. Bio je poštovan u užičkom kraju i biran za odbornika u Opštini i poslanika u Skupštini kraljevine Srbije. Kako je naveo Petar Jovanović u svojoj knjizi „Srpsko knjižarstvo“, objavljenoj 1997. godine, pazio je da mu rafovi u knjižari budu postavljani da se tražena knjiga brzo uoči. Knjige koričene tvrdim povezom ređao je uspravno, dok su one sa mekim povezom bile položene da se ne oštete.
Kao i Ilija Nerandžić nije se ženio, isto je bio plement čovek, voleo decu, pomagao je sirotinju sa mnogo dece… Umro je 1901. godine. Sahranjen je na groblju na Dovarju. Kao i Nerandžić nikada nije izgubio veze sa Hercegovinom. Užičke Ere, Hercegovce, koji su se doselili, bi i novčano pomagao dok ne započnu sopstvene poslove.
