Bilo je to 1986, kada sam objavio u listu “Rock” novinske kuće Politika, podlistak veličine i dizajna nekadašnje Ekspres politike, “Koreni YU roka”, koji je štampan u 100.000 primeraka. Bila je to prva jugoslovenska hronologija, koja je objavljena u YU rok kulturi. U jugoslovenskim muzičkim krugovima počelo je da se priča o meni “Bivši užički disko džokej u listu “Rok” objavio prvu rok hronologiju”. To mi je otvorilo vrata za saradnju sa različitim noviskim kućama. Zbog loma noge u to vreme sam bio u ortopetskoj klinici na Banjici. Posetio me Peca Popović, kasnije pisac YU rok enciklopedije.
Krajem devedesetih završio sam rukopis za knjigu “Rock’n’Roll pogled sa srpske strane”, koji čami kao da čekam da mi se izdavač sam javi, kao da zna da taj rukopis postoji. Šta reći, inferiornost, nezainteresovanost, nimalo lenjost. Jednostavno tapkajući u mestu u “književnosti rokenrola”. Baveći se u isto vreme TV5 Užice, počeo sam da se povlačim kao YU rok hroničar, ali sam počeo da se bavim Užicem. Posle objavljenih desetak obimnih užičkih feljtona, ogromnog broja novinskih članaka, mislim da ih je bilo više od 1000, stigao sam do sajta užučkog nezaborava.
Nije tu bio problem o razmeni uticaja između rokenrola i književnosti, ili o nejasnom statusu knjiga koje su tu svrstavane. Moje priče, tu ne mislim na napisanu pomenutu hronologiju događanja, nastale pod uticajem rok kulture su mi književno izgledale naivno. Opet, za publiku kojoj su bile namenjene bile su prekomplikovane. Generacije sa ovog geografskog područja, dve, a neki i tri decenije nisu izašle iz njega, sem toga termin “rok književnost” ovde nije funkcionisao (kao i sve ostalo), jer sem nerazumevanja izdavača, ipak zahteva neki jezički red i pristajanje na određene ustupke, dok je za rokenrol neophodna sloboda, kao i specifičnost trasiranog sadržaja i forme. S druge strane, tada veoma živahna alternativna kultura rokenrol, nije imao želju da uopšte primi u sebe bilo šta iz sveta književnosti, sem nečega što bi se moglo nazvati enciklopedijskim izdanjima, hronologije jednog vremena, socioloških eseja itd.
I tako, gde se u rokenrolu pojavila književnost, bio je to proizvod nekih ličnih težnji i interesovanja, nikako program koji je određivao pravac razvoja i sadržaja predviđenih promena. Ustvari, da ne filozofiram, pokušavam da pronađem trenutak u kom sam počeo da sumnjam u jednu od glavnih stvaraoca pisanja, moga života. u sam rokenrol. Pokušavam da razumem kako, kada i gde, na kom delu puta sam ”izgubio” (ne baš izgubio, pre zalutao, zato su potrebni navodnici) sve one niti koje su me vezivale za rokenrol. Ipak, mislim da nisam “izgubio” već dodao nekim drugim, oblicima u sopstvenom izrazu. Da li ja sada i ovde pokušavam da izbegnem da govorim o procesu odrastanja, pre procesu starenja i stvaranju sopstvenog indetiteta tokom kojeg prolazimo kroz toliko traumatične promene, da se ponekad čini da je jedini izlaz iz tog procesa krije negiranje sopstvenog indetiteta. Ipak sam ponosan na moje istraživannje u YU rok kulturi, koje je našlo neko svoje mesto u istoriji naše rok muzike. Najviše sam ponosan što sam Užičanin koji se prvi time bavio i svoj rad objavio u tada najboljem rok časopisu. Dovoljno za užički nezaborav.
