Kada bi, ranih pedesetih, za volan Raketinog autobusa sela Rada Todorović (1919), mnogim putnicima bi ruka omakla u pravoslavni prekrst. Neki su čak zbog muške sujete čekali sledeći autobus.
Njen suprug Stanimir-Cale Todorović je sa bratom Budimirom imao prevozničku delatnost u Beogradu na Mostarskoj petlji. Kad su se venčali 1936. godine, Rada je položila vozački ispit. Po rođenju njihove dece, došli su iz Beograda u Užice i zaposlili se u SP “Raketa”. Njihov sin Petar-Perica bio je omiljeni užički fizioterapeut, a kći Dragica poznati užički himanista, socijalni radnik i planinar. Dragica je stalno gradom prolazila na biciklu.
