U vreme druge polovine pedesetih u užičkoj varoši u zabavnom životu se pojavljuje “novina”, počinju da se odigravaju prve igranke na kojima se pušta muzika sa vinila, “s ploča”, u bašti bioskopa “Zlatibor”, “Domu železničara”… Najuspelije igranke tog tipa su u Učiteljskoj školi i na njenom rukometnom terenu. Počelo bi s pločama preko razglasa, a završlo tako što bi posetioci i organizatori uzeli istrumente u ruke, opšte ludilo. Te igranke su vodili pok. Dobrivoje Antonijević – Doca (prvi poslaratni užički biznismen) i pok. Rade Jovanović (Kasnije jedan od najpoznatijih srpskih aforističara). To su prvi užički diskodžokeji.
Na fotografiji Doca u kariranoj košulji s mikrofonom u ruci, u prvim pravim “Levis” farmerkama u Užicu, “radničkim s tri štepa, kao u Elvis Prislija”. Rade Jovanović s gitarom prvi s desna. Jedan od posetilaca, ruka ispod harmonike, daje singl ploču koju želi da čuje.
Mijodrag Drobnjaković: “Iznad Doce, Bore Čupo sa Starog grada. Ne znam da li su ovo brčići ili je prljav ispod nosa!”
