Da kažem onim mlađima da su čeze bile glavna zaprežna kola, koje su vukli jedan ili dva konja, a vozilo se dvoje u njima. Neke čeze su imale i posebno mesto za kočijača, iza putnika. Služila su samo za prevoz ljudi. U to vreme, pre nego je voz ćira stigao u Užice, dok nije bilo motornih vozila, bile su uz poštanska kola i fijaker jedini vid prevoza, i to onog luksuznog. Većinom su čezu koristila gospoda i bogati seoski domaćini u selima koja su bila povezana putevima.
Prvu užičku lakovanu čezu u Užicu nabavio je 1882, sa sve vrancima arapskog soja, užički advokat, predsednik užičke opštine, kraće vreme predsednik Narodne Skupštine Srbije, Aleksa Popović zvani Aljo. U njoj se vozio praznikom i nedeljom u Užicu i okolini. Kada su Aljove čeze prolazile užičkim ulicama i sokacima, narod bi uglavnom stajao sa strane, diveći se lepoti kola i konja koji su ih vukli. I tako, oni koji se voze čezama uglavnom su dizali glavu od ponosa u nebesa, jer su smatrali da su dve klase iznad običnih Era koji su išli peške. Tako je i nastao izraz ,, Prolazi pored tebe kao u čezama” i označavao je da te neko ne zarezuje dok prolazi pored tebe, tj. da za njega ne postojiš. Ovaj izraz u gradovima je nestao sedamdesetih godina prošloga veka, a po selima se još uvek može čuti od starijih.
Ostala je i fotografijakoju Alja Popovića u čezama koju je slikao sin Riste Tešića, jednom od prvih kodakovih kamera koju je Risto kupio u švajcarskoj za sebe i puškara Nikolu Lazića, koji se tada interesovao za fotografski zanat. Tokom zime, čeze bi zamenile luksuzne čaršijske lepo ukrašene saonice, u kojima su se gazde vozile grejući noge zagrejanim cepriljkama i prekrivajući se ovčijim krznom ili toplim ćebetom. Konji koji su vukli saonice su obavezno imali na opremi prikačene praporce, poseban zvučni ukras u zimskoj idili.
Iako su u Užice čim se završio Prvi svetski rat, te 1918, stigli i prvi automobili, neke užičke gazde dugo vremena nisu prihvatali ove novotarije. Pero Pržulj je imao čeze koje su mu služile za odlazak na Zlatibor da obiđe svoju farmu. On stavi pod noge dve ugrejane cigle i krene kasom. Slično je i Mišo Kremić odlazio u svoj hotel na Jevrejskom brdu na Palisadu. Bilo je raznih taljiga, desetak fijakera, putovalo se na konjima. Postojale su diližanse za razvođenje pošte, koje su obavezno pratili žandarmi, jer su se bili pojavili hajduci. Najviše je bilo volovskih kola sa gvozdenim ili drvenim osovinama, koje su podmazivane katranom. Svaka bolja užička kuća je imala čeze tj dvokolice. Dvokolice su bile idealno vozilo po lošim seoskim putevima zbog svoja dva poveća točka.
