Ko su bili prvi užički vokalno-istrumentalni sastavi? Bili su to đački sastavi Braće Tarić s Pore, koji su “muzicirali” na poznatoj “Steni” na Pori s dve flaute i violinom. Neki od savremenika su ostavili zapis da je u njihovom repertoaru bila i Šubertova “Serenada”.
Drugi sastav je bio na drugoj strani čaršije, na Carini, orkestar Danila Lapčevića, koji je muzicirao na Livadku.
Oba su nastala tokom poslednje decenije 19. veka. Sviraće oni tada u Užicu omiljene “serenade” užiškim udavačama. Njih će zameniti mali zabavno radničko – đački orkestar Đorđa Karaklajića iz užičke Gimnazije, koji će krajem dvadesetih godina svirati na igrankama u gimnaziji, učiteljskoj i Radničkoj školi.
Užički apotekar Ljuba Subotić će sa svojom ženom Jelenom, zv. Lenka, i ćerkama imati svoj porodični kamerni orkestar. Njima bi se sa svojim violinama često pridružili muzikalni profesori i đaci gimnazije sa svojim violinama. Užičanima se činilo da u isti mah čuju stotine violina, tambura i frula. Ovaj porodični sastav svirao je nešto pre Balkanskih ratova, čuli su se i u vremenu između Dva svetska rata. U sećanju savremenika je ostalo njihovo izvođenje pete Bramsove mađarske igre i Mocartove Male noćne muzike.
Najpopularniji užički muzičari pre Prvog svetskog rata su u svom repertoaru imali mnoštvo popularnih evropskih pesama, pristiglih do njih iz Beča i Budima. Note su donosili bogati užički trgovci, braći Tarić i Danilu Lapčeviću. Njih će posle rata zameniti mali zabavni orkestar Đorđa Karaklajića, učenika gimnazije. On će krajem dvadesetih godina ovoga veka svirati na igrankama u gimnaziji, učiteljskoj i radničkoj školi. Entuzijazam i muziciranje mladoga Karaklajića, koji će u vreme Titove Jugoslavije biti muzički urednik Radio Beograda, naslediće učenici Učiteljske škole na čelu sa Dragoljubom Jovaševićem, inače Čačaninom, koji će kasnije, kao profesor muzike u užičkoj Učiteljskoj školi, otkriti raskošni talenat operske dive Radmile Bakočević.
U gradu će biti poznat i veoma popularni trio gitara u satavu – Markec, Miodrag Terzić “Pile” i Luka Jeremić. Nešto kasnije u godinama pred Drugi svetski rat gimnazijalci će, zahvaljujući malaom i veoma talentovanom učeniku 5 razreda, Branku Ćeloviću, osnovati svoj zabavni džez orkestar “Sving bojs”. Bio je to izuzetno moderan orkestar. Mogli su se naslutiti ritmovi koji će se lako prepoznavati deceniju kasnije, na samom početku nastajanja najdivljijeg pravca pop muzike – rokenrola.
Naporedo sa salonskim orkestrom prvih užičkih notalista Subotićevim Kamernim orkestrom, pojaviće se profesionalni orkestar varoških cigana sa Carine, Orkestar Milivoja Stefanovića. Šef i duša ovog orkestra je najbolji užički violinista svih vremena Milivoje Stefanović, zvani “Jazavac”. S njim će kao druga violina nastupati tada čuveni svirač i pevač Zunzo od cigana Nikolića, a kao basista visokog ranga nastupaće muzičar koga su svi poznavali kao “Belog Steva”. U orkestru će biti i Gajo Carinjak i mnoštvo mlađih Roma sa Carine. Milivojev orkestar će decenijama zabavljati Užičane sve do tridesetih godina 20. veka, kada ga je smrt odvojila od pesme i violine. Kasnije će Užičani ovaj orkestar zvati “Nikolići”, koji će voditi Vlajko Nikolić, koji će Užičane pratiti na svadbama, užičke boeme na izletima i šetnjama najčešće od kafane do kafane. Može se reći da su bili jedno vreme stacionirani u tada reprezentativnom Hotelu „Zlatibor“.
Svi tadašnji nabrojani užički muzičari su poznavali note.
