Премијера фотографије “Ракијског пијаца” из фото колекције “Ужичанствено” у време градње млина Малише Атанацковића. Много година касније, око центра Ракијског, око “Ваге”, функционисао је први ужички кружни ток.
Драган Р. Филиповић: Изнад оне куће с најсветлијим кровом мало вири кров моје мале куће, тј. Мице Швабице, од које су је моји купили. Оно што кажеш бела кућа је жута, где су становале Скендерије, под стамбено. (Гина, касније и њен цуки Ђани). Од ње прва десно је била права српска кућа с оријенталним утицајима, Гардићи. По мени, лепша од Јокановићеве. Изнад Гинине је живела Босиљка, они су Фиолин род, а у тој кући је становао Ђапо с породицом, кад је био у Неранџићевој. Лево од најсветлијег крова је Бора Трнавца Цврла кућа, у којој је становала Цмиља; у дворишту изнад је кућа Тешића (раније Винкина). Оно тамно ка Ђапу је највећи дуд на свету, стигао сам да се пентрам по њему…
У ово са светлим кровом, за мог сећања живели су Недовићи; Мишо више није жив. Испод њих, с локалом на улици, сарачким, живели су Ненадићи, породица легендарног Лаза хармоникаша – и они су направили малу кућу у Неранџићевој… Све је то празно…
Милун Ивановић: Снимљено са Опове ливаде, лево преко пута Млина куће Мандића.
