Rakinjaš koji je govorio u stihu

23

Nešto se mislim, najpoznatije užičke šaljivdžije bili su sa Slanuše i Rakijskog pijaca, Carine. Boemi Milan Milekić, Simi Terzić, Midrag Petrović Pipelja, ili noviji duhoviti aforističar dr Slobodan Simić Sima, pa i novina “Užička nedelja”, koja dok izlazila gajila taj staroužički duh i vrhunski humor. I ona je kao pomenuti boemski svet povremeno “okrpila” mnoge moćnike pa zato kod političara nije bila popularna. Uvređeni nisu gotivili ovu novinu, kao i Pipelju nekad, ali jedno je sigurno – u budućnosti će osvetnici nestati, a priče Nedelje i ove naše užičanstvene priče će ostati zauvek.

Pipelja je umro 1978. sam u polusrušenoj kući na Rakijskoj, onemoćao i star, zajedno sa njim umrlo je i njegovo vreme. Deca su mu se razišla po svetu, ali je ostao njegov dobri užički duh da živi u i u ovim pričiama o Rakijskoj pijaci i Carini.

Miodrag Petrović Pipelja u najboljim danima
Miodrag Petrović Pipelja u najboljim danima

Čuveni “užički komendijant” Pipelja, inače šofer, kod koga moglo nabaviti sve od igle do lokomotive, u kući sa desne strane ulice Vojvode Demira na Rakiskoj pijaci. Bavio se skupljanjem raskodovanih stvari; njegovo dvorište bilo je kao stovarište otpadnog materijala, od metala. Od toga je pipelja sklapao razne “sprave i naprave”, skalamerije. Imao je četri – pet automobila “Fordova”, onih predratnih oko kojih su se deca iz komšiluka skupljala najčešće motajući volanom i “trubeći” jedni drugima.

Pipelja je voleo da lepo primi mušteriju. Dođe mu seljak iz Karana sa šivaćom mašinom, koja mu je iznenada “zaribala”… Dođi popodne – kaže Pipelja. On lepo naftom o~isti, kane dve tri kapi ulja i ona radi kao sat. Onda mu naplati dvadesetak dinara, od toga izdvoji polovinu, pošalje mušteriju da kupi pečenja i hleba i sednu pa se zajedno dobro najedu, i rastanu zadovoljno oba.

PIpelja uvek veseo i u starosti
PIpelja uvek veseo i u starosti

Evo i nekih stihova koje su zapamtile Pipeljine komšje Rakinjaši: “Zete, sa koje si planete te ti ljubi{ moje dete. Da ti vidim pete u obliku komete”. Kad su ga pitali kako je u Vodovodu, gde je radio odgovorio je: – Johan pije, Tile spava, direktora boli glava… Kada je rasformiran Oblasni odbor na kome je nazidan sprat na sadašnjoj zgradi kasnije Skupštimne Opšine danas gradskoj kući, spevao je: “Ova kvota seljaka – slota smota, skide mu mašnu, uze mu ta{nu, i posla ga drugu – plugu, da ore i drlja da više čaršijom badava ne švrlja”. Kad je počelo veštačko osemenjavanje stoke, ispevao je za veterinara: “Ovce moje veselte se u toru, evo ide ovan na motoru,oko vrata vezao je mašnu, a k…c stavio u tašnu”. Negovo je i ono poznato: Ko je bio na sastanku? Gojko Škoro, Vitomir Čvoro i drugi ko je moro”.

Nije samo Pipelja bio šeret kada je izmišljao stihove. Dok je radio u sekciji za puteve, prevozio je radnike i užičku mladež na akciju, oni bi razvili zastavu i pevali, a milicija ih pozdravljala. Kad bi vozio prazan kamion, primao je usput seljake, davao im zastavu u ruke i komandovao da pevaju, i tako prolazio bez zadržavanja i kontrole.

Jedan od Pipeljinih najboljih kafanskih drugova bio je Zdravko Cerović, obućar. Najviše su se “družili” u kafani “Pariz” na „Lipi“ i slično kao Sima Terzi}ć i Milekić su se šalili i poturali jedan drugom “šege”. Jednom su na glavnoj ulici pitali Pipelju gde mu je Cera a ovaj je odgovorio: “Gde je Cera? Blizu, loče u Parizu!”…

„Tog posebnog Užičanina, Miodraga Petrovi}a Pipelju, ja bolje pamtim iz dana bližih ovom vremenu, nekih šezdesetih, kada nas je opsedao i američki uticaj. Ostalo mi je u sećanju njegovo stihovanje. “Zapamtite šta vam kažem, ja nikada ne lažem: kad se biju preko nas koka – kola i kvas a za nas je u rasolu spas!”. Sećao se gospodin Milosavljević .

Poratni rukovodilac Pipeljin, Sekula Ćaldović Ćaldo, nakanjivao se da tog izuzetnog majstora čak i otpusti, jer tamo gde je Pipelja, radnici uživaju i u njegovim stihovnim vrteškama pa zaborave da rade.