Године 1904. у „Трговачком гласнику“ објављена је репортажа која је говорила о лепотама Златибора. У тексту „Рибници“ је писало: “Ту је први пут један ужички адвокат направио себи колибу, где је са породицом проводио јул месец сваке године“. Тај адвокат је био Алекса Поповић који је испод северних падина Торника, Горње Рибница, која је крајем 19. века била власништво ужичког трговца Јове Гмизовића, нашао лек за болест свог сина. Алекса је те 1904. године био бивши председник Народне скупштине, када је са министром Љубом Ковачевићем са породицама дошао на одмор у Рибницу. Било је то пусто поље са једном чобанском колибом, коју су изнајмили. Како сви нису могли да се ту сместе, министар је прешао у чобански кућер, где је спавао месец дана.
У „Политици“ тога времена је остале су забележене речи Алекса Поповића: „Оздрављење сина дало ми је повода, те одмах идуће године подигох неколико зграда од борових брвана и тамо свакога лета идем са породицом. Сада у Рибници има лепо озидана механа, купатло и више дрвених зграда. У последњих неколико година има прилично посетилаца“.
Тако је почетком прошлог века Рибница била једино на Златибору са туристичким објектима. Алекса Поповић је радио поприлично на туристичкој промоцији исте, па је од пријатеља добио звање – надимак „Бег од Рибнице“. Алекса је платио штампање разгледница Рибница и утицао да се 1910. године у читаном „Малом журналу“ појави чланак „Златиборска Рибница – српска ваздушна бања“. А онда се заратило…
После Првог светског рата, 1921. године, у Ужицу је основано Акционарско друштво „Златибор“, које је радило на популаризацији туризма и изградњи туристичких објеката у Рибници. Прво су откупили суват „Рибница“ од Јоце Гмизовића са свим објектима на њему. Од тада је прошло седам година, у којим је Рибница добила нових 35 колиба, летње купалиште, парну стругару која је требала да буде извор финансирања туризма ту у Рибници. Даљу изградњу је спречила светска економска криза, дугови су се нагомилали код Хипотекарне банке, нису успели да их отплате, па је банка постала власник сувата и стругаре.
