Фабрика коже и крзна у Врелима је основана 1922. и добила је логичан назив „Врела“. После Другог светског рата промењено јој је име у „Партизанка“. Оснивач фабрике је било Ужичко акционарско индустријско друштво, група од 13 трговаца и занатлија, на челу са сајџијом Петром Ћеловићем. Предузеће је од оснивања било у проблемима, па је сваку пословну годину завршавало са губитком. Продато је 1933. Драгославу Гавровићу, који је модернизовао производњу и променио назив у „Нутрија“, фабрика крзна и коже. У шест одељења производила је крзно од јагњеће коже са дугачком длаком, крзна од шишане јагњеће и овчије коже, јагњеће коже за капе, бунде и гарнитуре. Радили су коже за поставе капута, шишане и пеглане коже, коврџаве багане, племенита крзна… Производили су женске бунде, мантиле, јакне, радили кожу за обућу.
У смањеном обиму фабрика је радила и за време Другог светског рата. После рата, наследници фабрике, Наталија Гавровић и београдски трговци Матеја Мацанковић и Радомир Николић основали су 1945. Ортачко предузеће „Нутрија“ фабрика крзна и коже Гавровић-Мацанковић-Николић. Нова власт је Наталију Гавровић оптужила за сарадњу са окупатором и конфисковали њену имовину.
Од 1946. фабрика ради под именом Фабрика коже и крзна „Партизанка“. Запошљавала је 54 радника и прерађивала 70.000 м2 коже, а после реконструкције 1958. године, 130.000 м2 годишње. Од 1960, поред кожне галантерије, производи и ХТЗ опрему.
Јула 1975. фабрика је интегрисана са предузећем „Кожа“ у Комбинат за прераду и промет коже Титово Ужице, ООУР-има „Кожа“ и „Партизанка“. Предузеће најбоље послује 80-тих. Број запослених расте на више од 500 запослених, погони прерађују око 4000 тона сирове коже свих врста, више стотина тона вуне. Према подацима из „Вести“, произведено је 300.000 м2 глат-коже, 50.000 м2 крзна и прозводе више десетина хиљада одевних предмета од крзна и ХТЗ опреме. Отварају погон за кожну галантерију и ХТЗ опрему у Косовској Митровици и четири продавнице у Ужицу, Чачку, Новом Пазару и Косовској Митровици.
У последњој деценији 20. века предузеће је трансформисано у деоничарско друштво у мешовитој својини – Фабрика коже Ужице а.д. Почетком 1994. сви капацитети били су затворени због санкција, а производња је смањена због општег стања у земљи и санкција УН. Ипак , на Сајму коже, обуће и опреме у Београду 2001, предузеће осваја златну медаљу за артикал напа-лан у категорији одевно крзно, признање за „шевро“ тј. Јарећа кожа за обућу, и „Сребрну кошуту“ за женски комплет – јакна и сукња. Исте године 2001, издваја се предузеће Кожа Ужице а.д. После неуспеле приватизације 2003, ужичка фабрика коже у Врелима се угасила као и многа друга ужичка предузећа.
