Petar Ćelović je rođen u Užicu 1880. godine. Časovničarski zanat je počeo da uči u Užicu, a završio ga je u Beču. Otvorio je u Užicu časovničarsku radnju. Bio je jedan od najuticajnijih socijalista u Užicu i celom kraju s početka 20. veka. Učestvovao je u radničkim akcijama, organizovao zborove, prvomajske proslave i borio se za radničko zakonodavstvo. Posebno se zalagao za osnivanje Radničke čitaonice 1903. i bio član njene uprave.
Kao ugledni socijalista, izabran je za poslaničkog kandidata na listi Srpske socijaldemokratske partije. Od 1912. do 1914. izabran je za socijalističkog odbornika u užičkoj opštini. Posle Prvog svetskog rata bio je član mesne organizacije Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista) i krajem 1920. postao je predsednik komunističke opštinske uprave u Užicu. Nastavio je da bude član KPJ i kada je prešla u ilegalu i bio prdsednik organizacije Nezavisne radničke partije u Užicu. Isticao se u Radničkom čitalištu, osnovao je biciklistički klub, bio predsednik vatrogasnog društva, veoma aktivan Užičanin. Umro je 1923. godine u Užicu.
Današnja ulica Petra Ćelovića se ranije zvala ul. Serdara Jovana Mićića. Počinje od Trga partizana, preseca Glavnu ulicu i vodi preko Megdana do Omladinske ulice, do keja Đetinje, baš do mesta gde se do 1944. nalazio Kasapčića most. Sa obe strane ulice su kuće, zanatske radnje, ugostiteljski objekti. Tu je pekara Šuljaga poznata na daleko po svojoj „Lepinji sa sve“, gde je bila limarska radnja braće Pecovića je restoran Dva ceta. Kuća u kojoj je bila bojadžiska radnja Koste Vraneševića. U ulici Petra Ćelovića je i poznati restoran Kostina „Kneginja“. Na uglu sa glavnom ulicom je apoteka koju stariji Užičani znaju kao Jovanovića apoteku, iako je duže od pola veka u društvenom vlasništvu Apotekarske ustanove Užice. Na drugoj strani ulice je poštanska štedionica.
