У биоскопу “Златибор” су играли филмови:”Девојчица тражи оца”, “Дуго топло лето”, “Смртна”, “Седмо Синбадово путовање”, “Давид и Голијат”, “Амбициозна”. У Дом ЈНА: “Поликарпо”, ”Горка победа”, “Одмор љубави”, “Улица Фредерик бр. 10”, “Аутобуска станица”, “Улица срама”.
Филм “Дуго топло лето” у Ужицу је био изузетно гледан, а Пол Њумен у улози Бен Квика је постао веома популаран. Филм је драма. Млади Јужњак Бен Квик је протеран из места у којем је живео због наводног паљења сена. Нешто касније, када је стигла телевизија у Ужице, по овом филму снимљена је серија која је неколико месеци празнила ужичке улице.
У дому су гостовали певачи Радио Скопља. Учествовали су Александар Саријевски, Анка Гијева, Рада Јованова, Живка Соколова, Велко Трпчевски и народни и забавни оркестар “Нанчевски”. Одржан је фестивал народног стваралаштва, певача и свирача из ужичког краја.
У позоришту је одржана премијера представе “Сумњиво лице”.
Догодио се велики пожар у Мокрој Гори, који је захватио 10 хектара четинарске и листопадне шуме. Највише штете је нанео засеоку Кршње, месту званом Столац. Становници су у рекордном року ископали јарак и тако спречили да се ватра даље шири. Када су ископали јарак, почели су доносити воду са Белог Рзава и тако гасили ватру носећи воду у мешинама, буцама, кантама, бурадима на коњима, воловским колима, савладавали су тако тежак терен где је и самом човеку тешко да се креће. Пешачили су и пет шест часова да тако донесу воду. Предпостављало се да су пожар изазвали лучари вадећи луч.
Од 3. јула до 14. септембра поставку новоотвореног музеја устанка видело је 36.000 људи.
У Ужицу је демонстрирана машина за прање рубља “Војвођанка 20”, производ Мајевице и Бачке Паланке. Машина је обављала 4 радње: прање, сушење, цеђење и пеглање. За два сата два радника су уз помоћ ове машине могли да оперу и испеглају 20 килограма рубља.
На инцијативу младих у штампарском предузећу “Димитрије Туцовић” оформљен је фудбалски тим “Графичар”. Прву утакмицу су одиграли са “Таром” из Кремана и добили је са 4:1.
Слобода је играла са Борцем из Чачка 0:0, а са Напретком из Крушевца 1:1. Гол за Слободу је постигао Јокић.
Тадашњи председник општине Рајко Јечменица је рекао: “Велики прилив становника са села представља нам један од већих проблема, зато се недостатак стамбеног простора поставља веома оштро. Тај проблем се довољно не решава ни од стране самих грађана, а ни од стране привредних организација. Наиме, постоји схватање да је општина дужна да сваком придошлом становнику обезбеди стан. Међутим, ово је погрешно. Јер народни одбор општине није то у могућности.
Други проблем града јесте недостатак школског простора, али доградњом ОШ “Душан Јерковић” је донекле ублажен. Недостатак воде у граду у летњим месецима представља горући проблем, али смо то решили изградњом два бунара и црпне станице у Турици, тако да ће град бити нормално снадбевен водом за пиће.
На крају да напоменем да трговачка мрежа у граду није тако развијена да може да подмири потребе грађана. Још увек је недовољно продајног простора, слаба опремљеност постојећих продавница.”
Отворен је нови продајни салон намештаја “Јасен” у улици Радишићевој, ниже берберске задруге. Овај објекат од 600 квадрата је изградила трговинска кућа “Теразије”. Радове на објекту је извела дирекција за изградњу, а коштао је 13 милиона динара.
У Крчагову је отворена Сточарско-ветеринарска станица. Тим поводом је одржана свечаност на којој је присуствовао Петар Антонијевић, секретар Општинског комитета Савеза комуниста и потпреседник општине Вељо Доганџић. Свечаност је отворио ветеринар Александар Николић. До тада је ветеринарска станица радила на пијацу (где је сада хотел Златибор – Сивоња) у малим загушљивим просторијама.
Забележено је да у селима Потпећа, Рогама и нарочито Злакуси око педесет домаћинстава израђује црепуље, лонце, пржуље од специјалне земље помешане са истуцаним кварцним каменом. Данас је село Злакуса, захваљући Софији Бунарџијић (2019. Директор ужичке уметничке школе) оснивачу уметничке колоније, грнчарска престоница овог старог заната на Балкану. У селу данас постоји 18 активних грнчарских домаћинстава са сталном производњом грнчарског посуђа. На јесен се у селу одржава сајам грнчарије (лончаријада), када се по најповољнијим ценама могу купити ови познати злакушки грнчарски производи или пробати разна јела спремана у тим посудама. Грнчарски производи који се производе у Злакуси су неглазирани, потпуно од природних материјала (глине и минерала калцита – сам калцит даје посуђу чврстину, постојаност на високим температурама и посебну арому јелима која се спремају у њима). Посуђе је намењено за спремање јела како у савремним електирчним уређајима тако и на отвореном пламену.
Прослављен је 24. септембар дан ослобођења града. У Вестима су се појавиле честитке од: “Теразија”, ГП “Златибор”, “Ласте”, “Цвете Дабић” “Радиотона”, “Магнезита”, “Секције за путеве”, угоститељског предузећа “Златибор”, фабрике коже “Партизанка”, самосталне угоститељске радње “Шумадија”, “Кројачко-ћабадсиске задруге”, “Средског завода за социјално осигурање”, “Првог партизана”, “Фабрике аутомобила Прибој”, “24 Септембра”…
Појавило се саопштење:
– Услед дуготрајне суше дошло је до великог смањења количине воде на изворима градског водовода, као и велике потрошње воде у граду услед топлих дана. Умољава се грађанство да ограничи потрошњу воде на најнеопходније потребе и избегне поливања дворишта, башта, вртова, прања кола, пијаца, улица. Вода се може употребљавати за личну потрошњу.
