Tamo gde je bila kafana “Zelena Pijaca”, u kojoj je šezdesetih-sedamdesetih bila tombola, pa kladionica, posle nešto kao dečija igraonica itd. Tu u “Kovačkom sokaku”, zbog bolje lokacije, Savo Zejaković, koji je držao malu krčmu u tom sokaku i Milja Karajičić, otvaraju zajedno kafanu “Zelana pijaca” 1929. godine. Bila je to veća kafana sa dosta stolova, u kojoj se petkom i subotom moglo kupiti pečenje. U ovu kafanu su najčešće svraćale zanatlije i mušterije kovača i potkivača “Pujdovaca” i stolara – kolara Đorđa Kuzelja, koji su tu u blizini u ulici, prema osnovnoj školi, imali radnje i bili u isto vreme najcenjeniji gosti ove kafane. Savo je voleo da se kocka, pa često uveče nije bio u kafani. U njoj je ostajao kelner Milorad Antonijević.
Kafana “Zelena pijaca” bila je poznata po izvrsnoj kafi, koju su nabavljali kod trgovca Šukića, koji je pržio i mleo kafu i prodavao je na meru. Može se reći da je ovo bila i prva pržionica kafe u Užicu. Sem njega, ovim poslom u Užicu se bavio i trgovac Peković. Pujdo Kovač je jednom prilikom opisao kako se tu kuvala kafa i govorio o Zejaku: “Voda za kafanu se donosila sa česme “Tabane”. U odžaku je bio otvor gde je loženo i na taj se način po želji gosta kafa skuva. Zejak često kad prokocka, nije ima para da plati porez, pa je mene slao u opštinu da mu ja to tamo završim. Kafana je imala pozadi dvorište i u njemu štalu, koja je svakoga ponedeljka čišćena i prana. Sem nas zanatlija, naječešći gosti su bili seljaci, koji su tu dolazili obično petkom pred pazarni dan i često zazorili u kafani, ujutru odlazeći u svoja sela”. Kasnije, Zejak je prešao u kafanu na glavnoj ulici, koju je kasnije držao Pavle Pejat, “Tri seljaka” u kojoj je imao i muziku.
