12,10. – Звони телефон 366 (касније 92) – “Овде дежурни лекар болнице. Једна дванаестогодишња девојчица теже је повређена од непознатог бициклисте… Предузмите нешто да се бициклиста нађе”. Дежурни је обавестио патроле…
12,55. – У канцеларију улази разбарушени младић, радник. Отац му је тукао мајку, па је одмах пребачена у болницу. Позвали су болницу, лекар је потврдио да је старица добила лакше телесне повреде.
13, 45. – Улази дежурни милиционер са Железничке станице заједно са два човека без личних исправа.
14, 18 звони телефон -“Моја трогодшња девојчица је нестала, изгубила се у граду, јавља се грађанка Н.М. молим вас предузмите нешто.“ Патроле су обавештене.
15,33. – Улази једна усплахирена жена. Дошла је да тражи заштиту, јер је муж истерао из куће у којој је остало четворо деце… Отишла су два милиционера.
15,47. – Улази земљорадник А.С. из села У, који јавља да му је неко украо гвожђе у коју се ухватила видра.
16,24. – Из станице милиције из Чајтине, јављају да је у селу М. извршена провала у ресторану земљорадничке задруге. Траже увиђај. Одлазе кола у њима иследник, техничар, водич и пас.
16,38. – Долази дежурни милиционер са Липе и доводи трогодишњу девојчици чији је нестанак пре три часа пријавила Н.М.
17,03. – Звони телефон. “На улици две жене се свађају. Узнемириле су цео комшилук. Предузмите нешто.”
17,55. У станицу улази земљорадник Д.М. и обавештава да је у селу Стапарима Д.М. покушао да убије свог комшију Б. кога је том приликом ранио.
18,16 – Основац доноси новчаник који је нашао, са исправама и новцем. Службеник узима податке, прави записник и захваљује се дечаку. Позива грађанина који је изгубио новчаник.
19,04 На путу Ужице – Чајетина, изнад бране сударила су се два аутобуса… људских жртава нема, возила су теже оштећења… Екипа је одмах отишла.
19,37. Звони телефон… “Овде болница. На хируршком оделење је донет земљорадник Ж.Б. из Кремана. Тренутно је без свести. Дођите да касније извршите саслушање.”
20,13. – Улази сва избезумљена домаћица. Њен тринестогодишњи син је побегао од куће, бежи од ње, лута градом. Дала је опис и отишла.
21,08 – Грађанин О.Б. јавља да је обијан један подрум код текстине фабрике “Цвета Дабић”. Поред тога је покрадено пет домаћинстава. Упућен је иследник и водич са псом.
22,19. – Милиционер доводи једног плавокосог малишана којег је пронашао у једној споредној улици. Саслушан је и одведен кући.
23,40. Телефон… “Овде ресторан у Великом парку… Један гост се опио и неће да плати цех. Поред тога прети једној жени силовањем… Каже да ће је бацити у Ђетињу ако не пође са њим”… Кола одлазе у Велики Парк.
23,45. Телефоном зове из кафане “Стадион” јавља да се неколико пијаних гостију потукло, има и повређених. Тражи интервенцију.
Ето тако је било у милицији тог 24. мајског дана 1961, када је Титово Ужице имало 22.000 становника. А остало је записано захваљујући новинару Радовану Поповићу.
