Učitelj Đorđe Novaković je bio učesnik Prvog svetskog rata, četiri godine je proveo u bugarskom zarobljeništvu.
Radio je kao učitelj, a nakon ženidbe sa Naumović Vidosavom 1931. godine premešten je za učitelja u Užicu. Pred drugi svetski rat primio je dužnost predsednika Užičkog četničkog udruženja, a bio je i komandant Užičko – zlatiborskog odreda tokom rata. Kada su partizani ušli u Užice, sa svojim odredom se povukao prema Višegradu, gde su vođene borbe protiv ustaša. Pripadao je jedinici komandanta Manojla Koraća, čija jedinica je imala značajnu ulogu u mirnoj predaji Užica partizanima.
24.09.1941. godine uhapšen je zajedno sa sinom Slavoljobom i sestrićem Mihailom od strane Nemaca i 4.12.1942. godine odveden na Banjicu, gde su streljani 26.12.1942. godine od strane nacista.
Po završetku rata sada pok. Đorđe je proglašen za narodnog neprijatelja od revolucionarnih vlasti i oduzeta mu je sva imovina. Postupak je vođen od strane odeljenja Unutrašnjih poslova Okružnog NOO okruga Užičkog, koji je doneo rešenje broj 370/45-3 10. marta 1945. godine da se sada pok. Đorđu sva imovina oduzima i privremeno prelazi pod državnu upravu.
Svoju posmrtnu pobedu odneo je rešenjem o rehabilitaciji Višeg suda u Užicu, kojim je učitelj Đorđe Novaković rehabilitovan bez protivljenja javnog tužilaštva, što je veoma retko. Zahtev za rehabilitaciju Novaković Đorđa, podnela je njegova ćerka Brašnjević Svetlana. Rehabilitovan je 10. septembra 2013. godine.
