Улица Кејска, данас Омладинска

1239
Омладинска, тј Кејска педесетих
Омладинска, тј Кејска педесетих

Ево неколико фотографија Омладинске, некад “Кејска”, ужичке улице, на половини педесетих. Снимак са Забучја: Скроз лево “Жуте зграде”, срушене кад је грађена Београдска робна кућа.

На самом кеју у Омалдинској
На самом кеју у Омалдинској

Друга фотографија је снимљена од Дрвеног моста, који је направљен одмах после рата уместо порушеног Александровог моста Омладинске улице. Лево приземна бела зграда, тадашњи Дом здравља. Затим, право кућа Мила Лазовића, изграђена 1936. године. Следећа мога ђеда Витомира Ковачевића, направљена 1922. Доле прва предратна ужичка стамбена зграда “Железничка зграда”, десно железнички мост, а испод њега чиста Ђетињица.

Ужице 1958.
Ужице 1958.

На трећој фотографији снимљеној 1958, у Омладинској улици је завршена једна од првих послератних ужичких стамбених зграда. Била је предвиђена за војна лица, па зато “Официрска”. Пошто је била у мом најближем комшилуку, ја сам детињство и прве године ране младости провео дружећи се са официрском децом. Тако смо Маринко Падован, који данас живи у Београду, на крају педесетих и шездесетих били другарчићи. У мом дворишту смо имали доста кучића, па су ме они из “Официрске” звали “Драган од кучића”. Саграђен је и “Дечији диспанзер”, жуте зграде, бензинска пумпа. Изграђен је Блок “Ц”, Дом ЈНА. Десно горе на фотографији види се како се гради Шумарска школа -Техничка школа, грађена да буде “Шумарска”, па су је тако и звали. Потонула је око пола метра по изградњи и од њеног завршавања се одустало. Говорило се да се пројктант убио. Када је градња мировала неколико година, оспособљена је и у њој су образовани учитељи и техничари. Направљена је нова Учитељска, и ова остаде само “Техничка”.

Дрвени мост уместо Александровог
Дрвени мост уместо Александровог

На четвртој фотографији се види некадашњи дрвени мост, као и место где је убрзо направљена Југопетролова бензинска пумпа. Градска библиотека је била ту на раскрсници, у пре национализације кући опанчара Суботића. Касније је пресељена у Соколану, а у Суботића кући била је аутобуска станица све до изградње нове.