Ту где је данас Нови Београд, како сведоче вековне карте, постојали су пловни канали, још у римско доба. Не тако давно, сведоче аустријске карте, поток Дунавац пресецао је мочвару и уливао се баш у ушће Саве у Дунав. Пред Други светски рат, Београд је имао још једну аду, Аду Врбак. Данас је од ње остао шумарак врбе, од кеја испред Хотела Југославија до Ушћа, а некадашњи рукавац, чијим засипањем је нестала и ада, сада је шетачка стаза.
Простор данашњег Новог Београда је припадао Земуну, тј. Земунском срезу, и оближњем селу Бежанији. Земун и Бежанија су, иако у саставу овог среза, 1934. године укључени у састав Управе града Београда.
Иако историја каже да је 1947. година почетак изградње Новог Београда, почетак градње старији је за читав један рат и државу. Први који су почели градњу Новог Београда, још 20. маја 1938. године, били су Данци, професионални грађевинари. Тада су свечано започели радови на насипању леве обале Саве, са надом да ће се ту поносно дићи „велики и лепи Нови Београд“. Данске фирме представиле су идеју насипања и оснивања планског насеља на другој страни обале Саве. На тлу Новог Београда Срби су први пут угледали ново светско чудо, телевизију… У то време смишљена је и нумерација блокова. Планиран као нова и репрезентативна престоница, Нови Београд најмногољуднија и најконтроверзнија општина региона је богатије историје него што се мисли. У ту историју су ушли млади из ужичкога краја, звани “Ужичани Ере”, са својим непоновљивим радом на изградњи новога дела престоног града.
Сврстани у бригаде у оквиру Петогодишњег плана, млади ужичкога краја радили су на изградњи Новог Београда. Пожежани су били понајбољи… Била је недеља 4. Априла 1948. у Пожеги смотра радних јединица из свих пожешких села, од којих су многи били ударници на дотадашњим радним акцијама. После месец дана, 3. маја, формирана је Прва пожешка омладинска радна бригада „Херој Петар Лековић“, у којој је било 270 младих. Пошли су на изградњу Новог Београда у другој групи прве смене. Свакодневним пребацивањем норме постигли су успех. Формирали су радне групе од три до пет учесника, које су се међусобно такмичиле. Остало је записано да је најбоља група пребацивала норму за 161% и да је то била група Миће Вукајловића, коју су чинили Милорад Митић, Миленко Васовић и Славко Кораћ. Проглашени су ударном групом и као награду добили књигу „Млада гарда“. Бригада је проглашена два пута ударном, а почетком јуна је освојила десетодневну прелазну заставицу Главног штаба омладинских радних бригада Новога Београда.
Друга Златиборска бригада је радила на фундирању терена за зграду Председништва владе, и они су пребацивали норму чак за 183%. У другој декади су дали и боље резултате, пребацили су норму за 218%. А после треће декаде, ова бригада је проглашена најбољом ударном на градилишту. И у 1949. млади ужичког краја учествују на изградњи Новог Београда. У првој групи прве смене отишле су Прва пожешка и Прва ариљска бригада, којима су се придружила Прва ужичка средњошколска бригада „Радоје Марић“ и Прва рачанска бригада.
Пожешка бригада је радила на чишчењу и припремању терена за зграду у којој ће бити смештена „Југословенска књига“. Уклањали су бетонске греде тешке и по неколико тона. Бригада је била смештена у логору „Франц Розман Стане“.
Ариљска бригада је радила на подизању хотела „Југославија“ и била смештена у насељу „Луне Миловановић“.
Прва ужичка средњошколска бригада „Радоје Марић“ састављена од ученика Учитељске школе и Гимназије радила је на земљаним радовима изградње новога града.
У Рачанској бригади велики број младих бригадира је оспособљен за зидаре, јер су савладали технику армирања. Била је са њима и Моравичка бригада, коју су чинили млади из Ивањице, која је такође имала изузетне резултате у раду, као и све бригаде из ужичког краја. Остало је записано да су им у Ивањици приредили незабораван дочек, на коме је било 1000 грађана, громогласан дуг пљесак и војна музика.
У 1950. години на изградњи Новог Београда учествовала је Трећа ужичка омладинска бригада „Радоје Марић“ и Прва црногорска бригада „Мито Игумановић“. Ужичани су радили на Карабурми на изградњи стамбених зграда. Крајем јула, у конкуренцији од 9 бригада, бригада је проглашена ударном са нормом пребаченом 170%. Били су заједно у истом насељу са Црногорцима, који су одмах по доласку били распоређени на 6 градилишта. Прва чета је радила на бетонирању, једни су радили на згради Централног одбора синдиката и Југословенске књиге, други постављали коцку…
