Један од најпознатијих и најцењенијих лекара у Ужицу током шездесетих година 20. века био је Никола Шуменковић касније примаријус, доктор наука, министар. Рођен је у Београду 1926. године. Дипломирао је 1951. на Медицинском факултету у Београду. Био је средски лекар у Косјерићу. Специјализацију интерне медицине и кардиологије завршио је 1960. и исте године изабран за директора Опште болнице Ужицу. Ову дужност је обављао 10 година и оставио велики траг у ужичком здравству. У време док је руководио ужичком болницом подигнута је 1965. Савремено опремљена болничка зграда, остварена регионална сарадња у области здравства и међурепубличка подела рада у читавом округу, омогућили су ускоспецијализовани развој болничког капацитета.
Био је народни посланик ужичкога краја и Савезној скупштини. Од 1969. био је заменик директора Републичког завода за физикалну медицину и рехабилитацију, Године 1978. изабран је за министра здравља и социјалне политике Републике Србије и ову дужност је успешно обављао у два мандата. Године 1980. одбранио је докторску дисертацију „Епидемиолошки метод у планирању службе рехабилитације“. Од 1987. био је секретар Савеза заједнице здравственог и пензионог осигурања Југославије.
Објавио је више десетина стручних и научних радова из области интерне медицине у домаћој и страној литератури.
У Ужицу је провео најплодније године рада и стварања. У време Шумковићевог руковођења Општом болницом, у Ужицу уведено је парно грејање у сва одељења болнице, сазидан је хируршко-интернистички блок, купљен је аутобус за раднике болнице, сазидан солитер за здравствене раднике лекаре, рентгенологе, медицинске сестре у центру Ужица, са најправичнијом расподелом истих, тако да се није могло десити да медицинске сестре и техничари остану без станова у корист лекара. Специјални завод за децу и омладину у Стаменици код Пожаревца носи његово име.
