Са пијатетом се сећамо жртви савезничких бомбардовања Ужица. У мојој породици су погинуле две сестре моје бабе Марије, Зорка Јоловић и Десанка Радивојевић.
Године 1943, на Ускрс, савезничка авијација изручила је свој смртоносни товар на Београд. Том приликом је погинуло доста људи и начињена је велика материјална штета. Бомбардовани су и други градови Ниш, Лесковац, Подгорица, Бјело Поље, а у октобру и новембру 1944. од стране Англо-америчких авиона “почаствовано” тим видом савезничке помоћи и Ужице. Погинуло је 110 грађана Ужица. Од овог броја било је 40 домаћица, 22 ученика, шесторо деце, 5 занатлија, 6 државних службеника од тога 2 професора, 16 радника, 6 земљорадника, 1 партизан и 4 пензионера. Тог 14 октобра 1944. године су погинули:
Алексић Роксанда (ученица 1934.), Бошковић Коса (домаћица 1900.), Вуковић Станимирка (домаћица, 1913.), Дамњановић Слободан (ученик 1937.) Зечевић Радисав (борац 1923.) Јевремовић Милија (борац, 1923.), Јовичић Гвозденија (домаћица 1900.), Кендија Русинка (домаћица 1917.), Ковачевић Драгољуб (радник 1928.), Којадиновић Велисав (земљорадник 1899.), Лазић Јовиша, Мариловић Војислав (ученици 1932), Милосављевић Милорад (земљорадник 1919,), Младеновић Јовица (уленик 1933.), Неагић Радмила (учен. 1935), Петронијевић Слободан (учен. 1929.), Савић Славко, Стевовић Миодраг (уч. 1935.), Сурков Иван (Кочијаш, 1892.), Тановић Тихомир, Тимотијевић Тимотије (земљ. 1900.), Тодоровић-Вучковић Радојка (дом. 1887.), Тодоровић Роса (дом.1882.), Туцовић Милица (дом. 1894.), Ћубић Ружа (дете избеглица из Хрватске, 1941.) и Шопалвић Милица (дом. 1900).
У другом бомбардовању 23. новембра 1944. године су погинули: Божић Милован (земљ., избеглица из Босне), Васовић Милорад (ковач, 1918.), Видаковић Радисав (ученик 1926.), Вучковић Десанка (дом. 1923), Гагић Стана (дом. 1869.), Гредељевић Тиосав (кафеџија 1871.), Грковић Радомир (уч. 1931.), Ђекић Милош (уч. 231.), Ђорђевић Вера (уч. 1935.), Жиловић Јулка (дом. 1908.), Јездимировић Милисава (дом. 1919.), Јермић Косара (дом. 1891.), Јермић Славка (дом. 1897.), Јованетић Миленко (пекар 1918.), Јовичић Зора (дом. 1918.), Јоловић Зорка (дом. 1909.), Карадаревић Драган (ковач, 1904.), Карић Драга (дом. 1906.), Ковачевић Остоја (шофер, 1905.), Ковачевић Ранко (дете, 1943.), Ковачевић Славка (дом. 1891.) Ковачевић Станица (дом. 1884.), Корњача Милка (дом. 1924.), Кузмановић Добривоје (уч. 1932.), Кузмановић Милорад (пекар 1929.), Курлагић Божо (земљ. 1894.), Лаловић Марта (дом. Избег. Из Босне), Љубичић Александар (чиновник 1900.) Максимовић Грозда (радница, 1912.), Мандић Стана (дом., 1927), Марић Гвозденија (дом. 1911.), Миливојевић Јован (уч. 1930.), Миливојевић Светозар (уч. 1932.), Миљковић Добривоје (уч. 1935.), Миљковић Јован (кожар 1879.), Миљковић Милена (1929.) Миљковић Славка (дом. 1894.), Митић Душан (вуновлачар 1908.), Митровић Кристина (служ. 1909.), Митровић Невенка (рођ. у Босни), Наумовић Михаило (чофер 1899.), Наумовић Светислав (уч. 1932.), Николић Десимир (чинов. 1897.), Николић Милица (дом. 1900), Новаковић Будимир (дете избег. Из Босне 1942.), Остојић Радосав (опанчар 1907.), Оташевић Стана (дом. 1874.), Павловић Јула (дом. 1874.), Петровић Бранислав (уч. 1923.), Петровић Драгомир (радник 1894.), Петровић Розомир (кафеџија, 1893.), Поповић Радомир (пензионер, 1883.), Прахин Милијана (дом. 1824.), Радивојевић Десанка (дом. 1900.), Радивојевић Лепосава (уч. 1938.), Радивојевић Надежда (дете 1939.), Ристовић Радојица, Росић Персида (пенз. 1881.), Стакић Надежда (дом. 1921.), Стојановић Љиљана (дете 1943.), Теодор – Гачић Планка (дом. 1886.), Трипковић Љубица (дом. 1907.), Трифуновић Миленија (дом. 1907.), Ћировић Радивоје (железничар 1892.), Ћосић Вишња (дом. 1914.), Форцан Лепосава (дом. 1904.)
Приликом бомбардовања Београда 1944. године погинули су следећи Ужичани: Аћимовић Петроније (професор, 1906.), Врачаревић Угљеша (чиновник 1914.), Јовановић Славољуб (обућар 1905.), Милојевић Будимир (месар, 1898.), Павловић Стеван (проф. 1897.), Станимировић Добривоје (кројач 1921.), Чолић Благоје (радник 1928.), Чулић Душко (ученик 1928.), Чулић Петар (трг. Помоћњик 1929.)
У ужичком историјском архиву, а ни у Музеју нема података о рањеним и материјалној штети од англоамеричког бомбардовања Ужица. У књизи “Цветови у огњу”, чији је издавач био Историјски архив, а одговорни уредник је био др. Раде Познановић пише: “Погинули у Ужицу приликом Бомбардовања 14. октобра 1944. године” и “погинули у Ужицу приликом бомбардовања 23. новембра 1944. године”, као и погинули приликом бомбардовања у Београду у току рата” (ту су убачена и два погинула при немачком бомбардовању Београда 1941. године).
