“Užice je moj grad i to je ono što najdublje u sebi nosim. Kada zatvorim oči, pošto živim sada u Los Anđelesu, ono što sanjam, to je samo Užice. Ovo sve drugo, Beograd, studije i sve što je došlo posle toga, nekako se izbrisalo.” Predrag Antonijević.
Godine 1958. Petar Antonijević je bio je komandant pripreme omladinske radne akcije auto put Bratstvo-jedinstvo 1958. godine. Kad je priprema završena, vratio se u Užice i oženio se, počeo je da stvara porodicu. Sledeće, 1959. godine, dobije naređenje da ode u Niš na radnu akciju. Spakuje se i sa ženom Olgom u poodmakloj trudnoći krene u Niš, Posle mesec dana, tu u Nišu, Petar dobije sina Predraga. Tako je Predrag Gaga Antonijević slučajno rođen u Nišu, umesto u Titovom Užicu.
Sećam ga se dok je bio dečačić, zvali su ga Gaga, odrastao na Trgu u zgradi preko puta Zelenog pijaca, danas zgrada sa Spomenicom preko puta Hotela Zlatibor. Gaga je bio dobro, druželjubivo dete, odličan đak “vukovac”, što nije neko čudo, jer ga je rodila i vaspitala učiteljica Olga. Otac, politički radnik u tadašnjem Titovom Užicu, kasnije i na najodgovornijoj dužnosti predsednika opštine, vaspitanje dece je prepustio supruzi. Gaga je jedan od onih Užičana čije odrastanje i mladost pratila težina onog tereta “nemoj da nas obrukaš“, kao i većinu dece tadašnjih užičkih političara, prosvetnih radnika i sličnih zanimanja.
Par puta sam bio kod Antonijevića, Gaga je tada bio četvrti razred gimnazije, družio se sa Igorom Radičevićem, koji je bio aktivan u diskoteci Omladinskog kluba, bavio se fotografijom… Tako sa Igorom odem kod Gage, u stan Petra Antonijevića u “Belom dvoru”, tada prvoga čoveka grada, predsednika opštine Titovog Užica. Tada nije izgledalo da će Gaga postati u belom svetu poznati reditelj. Kad se porodica Antonijević otišla u Beograd upisao je arhitekturu.
Odličan đak, išla mu je dobro matematika, crtanje, pisanje… Sa nekoliko talenata u sebi bio je u velikoj dilemi šta da radi u životu. Sećao se: “Od najranije mladosti želeo sam da budem filmski režiser”. Kada je stigao do fakulteta, majka je klekla ispred njega i zamolila ga da ne ide u režiju, jer je tamo nesigurno. Rekla mu je: “A ako želiš da budeš umetnik i arhitekti su umetnici, a ide ti dobro matematika i lepo crtaš, pa upiši to”. Tako je otišao na arhitekturu, ali posle mesec dana je shvatio da to nije za njega. “Da bih spasao celu situaciju, rešio sam da dam celu prvu godinu u junu, sve ispite, da se majka ne bi žalila, i onda sam otišao da polažem prijemni na režiji. Primili su me i više se nisam osvrtao nazad.”
Da bi neko diplomirao na filmskoj akademiji u to vreme trebao je da režira film, napiše scenario za igrani, dokumentarni film ili režira neku tv emisiju… Nakon niza urađenih kratkometražnih dokumentarnih televizijskih filmova, 1984. godine Gaga je napisao scenarij za film “O pokojniku sve najlepše”, koji su u “Centar filmu” rešili da snime. Iste godine Gaga kao scenarista dobija nagradu UNICEF-a na filmskom festivalu u Veneciji. Film je imao posebnu crtu i dušu, opisivao je je duh jednog vremena… Imao je problema i peripetija oko ovog filma, jer je otvoreno govorio o posleratnom komunističkom vremenu. Otvorila se rasprava kako je snimio film, postalo je to skupštinsko pitanje. Ko je finansirao taj „politički promašaj“? Reagovali su SUBNOR iz Subotice, Novog Sada, Zagreba, Sarajeva, general Kosta Nađ, svi, a Programski savet televizije se ogradio od filma, iako su ga oni sufinansirali. Pogodio je film sujetu mnogih komunista, jer je bio direktna otvorena priča snimljena u Negbini na Zlatiboru. Tako je mladi Predrag Atonijević prošao pravu muku na početku svoje karijere. Sledilo je snimanje sa Aleksandrom Đorđevićem na serijalu „Balkan ekspres“ i filmu „Balkan ekspres 2“. A posle toga je usledio film „Mala“, koji je postao Gagina karta prema Holivodu.
“U Ameriku sam otišao slučajno, polovinom oktobra 1991. godine, zato što je tada velika distributerska kuća „Semjuel Goldvin“ hteli da kupi „Malu“. Film nije bio srpski, odnosno, bio je jugoslovenski kandidat za Oskara, pa nisu našli načina marketinški da ga podrže, da bi posle nekoliko meseci odustali. U isto vreme ni agencija za talente nije htela da potpiše, jer su ovi odustali. Posle tri do četiri meseca sam shvatio da će biti teško, ali sam postao zaintrigiran da pokušam u Holivudu, što je u filmskom svetu kao za planinare Everest. Peo sam se po lokalnim planinama, hajde da probam, da pokušam, ništa se loše neće desiti, pa dokle stignem. I tako sam ostao. Četiri godine nisam dolazio kući u Srbiju, dok nisam zatvorio ‘Spasitelja’. ‘Mala’ mi je dosta pomogao u Holivudu, kada sam otišao. Glumački je bio vrlo kompaktan i snažan, sjajni glumci i posle sam ga prikazivao u Holivudu. U Holivudu je prikazivan sa titlovima i nije gubio emociju. Kada ga je pogledao Oliver Stoun, prihvatio je da režiram ‘Spasitelja’.”
Da mu tada mu nije bilo lako u “obećanoj zemlji”, tačnije u Los Anđelesu, govori podatak da ga je izdržavala supruga Kristina Ešel, kojoj je neizmerno zahvalan. Sve dok nije snimio svoj prvi američki film. Nakon toga ušao je u velike produkcije, radio sa najzvučnijim glumačkim imenima na planeti i stekao reputaciju uspešnog scenariste i reditelja.”
Postoji istinita anegdota tokom kastinga za glavnu žensku ulogu u filmu “Spasitelj”, producenta Olivera Stouna. Gaga je bio jedan je od prvih koji je Nataši Ninković pružio šansu za film, kasnije je priznao da je postao zavisnik od njenog talenta. Izabrana je od 86 prijavljenih kandidatkinja za ulogu Vere u filmu “Spasitelj”, Na kastingu je probudila svojom glumom uspavanog Denisa Kvejda… A onda je Gaga trebao da ubedi tadašnjeg upravnika narodnog pozorišta, Aleksandra Berčeka, da pusti tadašnju glumicu pripravnicu na snimanje holivudskog filma. Nije hteo da je pusti, ponavljao je da će da mu upropaste dete ako je odvedu u Ameriku. Popustio je posle 20 viskija… Tako 1998. godine, u produkciji Olivera Stouna, režira film „Spasitelj“, koji takođe postiže uspehe i nagrade.
Tokom 2000-ih u Americi režira filmske naslove: Hard Cash, Little Murder, Breaking at the Edge, gde okuplja velikane američkog filma Val Kilmera, Ben Kingslija, Endi Mekdauela…
Kada se Predrag Antonijević vratio posle 25 godina u Srbiju, doneo je novinu srpskoj kinematografiji, krimi seriju. Tokom 2016. učestvovao je kao reditelj krimi tv serije „Ubice mog oca“, koja je posle prve epizode pobrala sve simpatije publike. Rekao je: “Sa glumcima nisam imao nikakve probleme, oni su fenomenalni i oni mogu da odgovore svakom zadatku. Tu je pre svega pitanje koncepta, scenarija i čim se svi stave u koncept nekog drugog pristupa i druge vrste naracije, svi funkcionišu besprekorno. Svi su to školovani i ozbiljni ljudi”.
Tako je jedan Užičanin, posle 25 godina provedenih u Americi, posle mnogo godina repriziranja starih serija, pokrenuo ponovo produkciju RTS-a sa krimi serijom “Ubica moga oca”. Postala je jedna od najgledanijih. Snimio je i drugu sezonu…
A onda se zainteresovao za Prvi svetski rat i za Srpsku trilogiju Stevana Jakovljevića, i njegov lični dnevnik. Godine 2018, sa premijerom na jubileju stogodišnjice Prvog svetskog rata u njegovoj režiji počinje prikazivanje novog filma “Zaspanka za vojnika. Priprema, ako na konkursu prođe, film o stradanjima u Jasenovcu tokom Drugog svetskog rata.
Nema čoveka koji kupujući kartu za Ameriku ne misli da je to putovanje ka uspehu. Za razliku od njih, Užučanin, sada slavni reditelj, Predrag – Gaga Antonijević je krenuo sa filmom “Mala”, sa željom da pobedi i zaista je uspeo tamo “u velikom belom svetu”, preko bare. Sudeći po fotografijama u novinama i časopisima, kao i nekim tv emisijama i načinu kako uživa u baštama lokala, sa belim šeširom, tompusom sa aktuelnom pričom, nekadašnjem užičkom gimnazijalcu Predragu Gagi Antonijeviću ovde u Srbiji kao i u gradu Era je dobro. Bolje nego u gradu Anđela, u tamo nekim Amerikama…
