Trebalo bi to da bude registrovan brend užičkoga kraja. Od 1969, tradiciju proizvodnje Užičke klekovače je čuvalo i negovalo preduzeće “Ineks-klekovača”. Danas je to nastavilo pekarsko preduzeće “Sreten Gudurić”. Kako je nastala u Užičkom kraju, smatra se užičkim specijalitetom. Poznata je i BB klekovača (Bajnobaštanska).
Klekovača se proizvodila i izvozila još u 19 veku, bila je popularna u celoj Srbiji. Za prvog proizvođača Užičke klekovače smatra se Toma Naumović, užički kafedžija i trgovac, koji je klekovaču prodavao najpre u Bosni i Beogradu, a zatim u celoj Srbiji. Naumović je klekovaču pravio po starom orginalnom receptu: “Klekovaču praviti od proletne kleke. 4kg mlevene kleke preliti sa 100 kilograma meke rakije od 5-8 gradi i ostaviti da ostoji 5-8 dana, zatim je prepeći tj. destilisati.“
U starom Užicu su se ovim poslom bavili Milutin Kremić, Mihajlo Jelisavčić, Ljuba Dragutinović, Mališa Atanacković, Radojica Jovanović sa Rakijske pijace, proizvođač klekovače i vlasnik kuće, gde je i danas kafana “Kongo”. U produžetku Konga i u dvorištu je bila pecara. Klekovaču je prodavao u flašama od 1 litra sa sopstvenom etiketom.
Najveće kazane za pečenje klekovače su imali Branislav Atanacković, Viliman Jovanović i Milutin Kremić. Mogli su da proizvedu 500 litara klekovače na sat.
Iako je bilo pokušaja da se proizvodi veštačka klekovača od klekinog ulja i alkohola, ili izlaganja suncu staklenih flaša sa rakijom i bobicama kleke u njoj, orginalan Naumovićev način je opstao. Danas Gudorićeva “Užička klekovača” dobija zlatne medalje na sajmovima:
“Klekovača Steren Gudurić
Boja: zlatno žuta, klasična boja rakije iz hrastovine
Miris: kleka je u ovoj rakiji skroz smirena, dobila je miris lekovitih trava, pa miriše na suv planinski otkos, tako da se ova rakija po mirisu skroz približila travaricama. U svakom slučaju, izuzetno prijatno. Miris borovih iglica, to je nota koja se oseća kod odležale šljivove prepečenice od sorte trnovača/jakljanka, jako lepo se uklapa u šumsko livadsku atmosferu koju gradi rakija. Tu su još miris suvog pčelinjeg saća, ne svežeg meda, već upravo neke medne suvoće. Na kraju dodir kamilice.
Ukus: Na početku ponovo saće pa onda blag ukus suve šljive. Ovo je jako lepo izbalansirana rakija, miris lepo prati ukus, a ništa nije prejako i previše izraženo. Na završnom delu ukusa gorčina lincure, tako da ova rakija do samog kraja nastavlja da gradi biljni identitet.
Ocena – Zlatna – 92 od 100 bodova”
